U poslednje vreme zlatna groznica potresa svetske berze, a cena zlata dostiže nove rekorde. Iako je zlato sterilna aktiva koja ne donosi kamatu, ono važi za sigurno utočište kapitala tokom perioda ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. Pored zlata, poskupeli su i ostali plemeniti metali – platina, paladijum, srebro.
Geopolitičke tenzije
Ovaj rast stimulisan je geopolitičkim tenzijama (rat u Ukrajini, a nakon toga i izbijanjem oružanog sukoba u pojasu Gaze), još uvek inflacionim periodom, rekordnim nivoima kamatnih stopa i panikom u bankarskom sektoru početkom ove godine.
Žuti metal je sigurna investicija, njegova vrednost ne može lako da padne i posmatrano u dužem periodu raste. Centralne banke sve više kupuju zlato, a odlaže se i momenat spuštanja kamatnih stopa, traže ga i firme i stanovništvo, a geopolitička situacija se sve više komplikuje u ovim nesigurnim vremenima.
Zlato je hiljadama godina predstavljalo krajnje skladište vrednosti i bilo sinonim za koncept „novca”. Međutim, kada su SAD jednostrano 15. avgusta 1971. suspendovale spoljnu konvertibilnost dolara u zlato i ono je ostalo bez ove uloge.
Zlato je očuvalo dolar
Naime, Bretonvudskim sporazumom na kraju Drugog svetskog rata utvrđena je zvanična fiksna cena zlata od 35 američkih dolara za uncu i dolar imao zlatnu podlogu, koju je izgubio posle 27 godina, a zlato u suštini svedeno na trgovanje, kao i svako drugo finansijsko sredstvo, čiju cenu su u velikoj meri određivali zapadni institucionalni investitori.
Zlato se ne kupuje da bi se brzo prodalo, već da bi vremenom donelo benefit i zaštitu od inflacije. Prosečna godišnja stopa rasta cene zlata iznosila je, do sada, oko 11 do 12 odsto. Potražnja za zlatom kao čuvarom novca, skače kada raste i njegova cena. Početkom 2022. zbog rata u Ukrajini tražnja za zlatom skočila od 500 do 800 odsto, kada je berzanska cena u martu te godine dostigla svoj tadašnji istorijski maksimum od 60.000 evra po kilogramu zlata.
Cene zlata su porasle na rekordne nivoe
Cene prometnog zlata kretale su se sredinom aprila ove godine iznad nivoa od 2.390 dolara za finu uncu (31,103 grama), a „fjučersi” američkog zlata na preko 2.400 dolara. Cene zlata su porasle na rekordne nivoe, podstaknute akvizicijama centralnih banaka usled eskalacije geopolitičkih tenzija, što je podstaklo rast cena plemenitih metala. Uprkos solidnim ekonomskim pokazateljima iz SAD koji pokazuju dobre rezultate, zlato je ostalo privlačno investitorima, zadržavajući svoju istaknutu tržišnu poziciju.
Američka proizvodnja u maju zabeležila neočekivan pad
Zlato bi moglo da probije prag od 3.000 dolara po unci u narednih šest do 18 meseci zbog povećanog priliva investicija, prognozira se u najnovijem izveštaju njujorške bankarske korporacije „City Group“.
Podigli su svoju prognozu prosečnih cena zlata u 2024. na 2.350 dolara po unci i izvršili „reviziju od 40 odsto naviše” u svom predviđanju za 2025, pošto sada očekuju da će prosečna cena zlata sledeće godine iznositi 2.875 dolara po unci. Na rast cena zlata dodatno će uticati očekivano smanjenje kamatnih stopa u SAD.
Goldman Saks je naveo da očekuje rast cena zlata na 2.700 dolara za uncu na kraju 2024, dok švajcarska banka UBS u istom periodu očekuje cenu od 2.500 dolara za uncu zlata. Prema očekivanju nekih svetskih stručnjaka za zlato, dugoročni potencijal investicionog zlata i dalje je izvestan i vide da će cene zlata do kraja ove decenije dogurati do 7.000 dolara po unci.
Kina je najveći proizvođač zlata
Cenu zlata podigla je i Narodna banka Kine koja je nastavila sa njegovim otkupom radi sopstvenih rezervi, a i najveći je proizvođač zlata sa 330 tona godišnje. Centralna banka Kine već više meseci zaredom otkupljuje zlato na svetskim berzama, i samo je u martu kupila 73 miliona unci.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ono je u većem porastu od početka marta ove godine podstaknuto kupovinama različitih centralnih banaka, u iznosu od 64 tone kupljene samo u januaru i februaru. Takođe, povećan je pritisak na cenu zlata zbog očekivanja smanjenja kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi.
Cene zlata su istorijski imale tendenciju da budu u obrnutoj korelaciji sa kamatnim stopama, pošto snižavanje kamata čini zlato privlačnijom investicijom u odnosu na sredstva sa stalnim prihodom, kao što su obveznice.
Još 55.000 tona zlata se nalazi pod zemljom
Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da je, do sada, na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata, a da je još oko 55.000 tona ostalo skriveno pod zemljom. Procenjuje se da se u srpskim rudnicima krije još oko 700 tona zlata. Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama zlata, a 31. firma traži zlatnu žilu u Srbiji.
Tempo proizvodnje žutog metala je oko 3.000 tona godišnje, što pokazuje koliko je zlato zapravo redak metal i njegove rezerve oskudne.
Slikovito prikazano, kada bi se napravila kocka od ukupnog svetskog zlata koje je trenutno u opticaju, ona bi imala stranice dužine svega 22 metra. Od ukupnih svetskih zlatnih rezervi u opticaju je oko 96.000 tona u obliku nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona, centralne banke širom sveta drže kao monetarne rezerve oko 36.000 tona zlata, a ostalih 30.000 tona koristi se za industrijske, medicinske i druge namene.
Tenzije na globalnom nivou
Višestruka značajna povećanja cene zlata nisu uticala na odluke centralnih banaka kada je u pitanju kupovina zlata. Prošle godine one su kupile zlato u količini od 1.037 tona, a 2022. godine 1.082 tone. Najveći kupci bili su Kina (225 tona) i Poljska (130 tona). Do ove značajne potražnje za zlatom došlo je usled dva velika oružana sukoba, pa ove institucije obezbeđuju stabilnost u slučaju širenja sukoba.
Istovremeno, centralne banke širom sveta vratile su nazad u svoje trezore značajne količine zlata. Prema jednim istraživanjima 2023, od ukupno 57 centralnih banaka, 39 čuvaju deo zlatnih rezervi u zemlji, dok je broj takvih banaka bio 28. u 2020. Glavni razlog koji se navodi bila je tenzije na globalnom nivou, pri čemu se imaju u vidu sankcije, koje su uvedene Rusiji posle napada na Ukrajinu.
Najveće zlatne rezerve u svetu ima Amerika sa 8.133 tone, zatim Nemačka sa 3.355 tona, a na trećem i četvrtom mestu su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona, dok na zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 39,5 tona.
Porez se uvek plaća na bruto iznos zarade
Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je 2012. u trezorima NBS bilo svega nešto iznad 1.000 poluga. Centralna banka je ubrzano vratila zlato čuvano u inostranstvu i povećala svoje zlatne rezerve kupovinom na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje.
Ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju 2023. iznosile oko 25 milijardi evra, a rezerve zlata 2,4 milijarde evra. Zlato, kao deo strukture tih rezervi centralne banke, u vreme globalnih kriza i neizvesnosti, nestabilnosti i inflacije, ima poseban značaj, pa je stoga očekivano da zlato dobija na vrednosti.
Zlatne poluge, odnosno monetarno zlato, treba da zadovolji najviše standarde kvaliteta –finoće ili čistoće minimalno 99,5 odsto zlata u polugama, dok je u NBS kvalitet tih zlatnih poluga viši, tačnije ima 99,99 odsto zlata.
Ključni element u jačanju ekonomske stavilnosti
Zlato je ključni element u jačanju ekonomske stabilnosti zemlje, ali je vreme, kako savetuju stručnjaci, da i građani razmisle o čuvanju i investiranju u plemenite metale, gde se zlato smatra jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti među svim kategorijama investicija.
Kupovina i vraćanje zlata u svoje lične trezore globalni je trend poslednjih nekoliko godina.
Osim što predstavlja sigurnu aktivu u turbulentnim vremenima, služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Zbog toga građani u zemljama sa veoma visokim stopama inflacije kupuju zlato kako bi zaštitili svoju kupovnu moć.
Primer je Turska, a slični trendovi su i u Kini, Nemačkoj i na Balkanu, gde je tražnja za investicionim zlatom jaka. Prema istraživanjima, Nemci i Austrijanci poseduju oko 200 grama zlata po glavi stanovnika, a i među Amerikancima pokazalo se da oni zlato smatraju jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti.
