У последње време златна грозница потреса светске берзе, а цена злата достиже нове рекорде. Иако је злато стерилна актива која не доноси камату, оно важи за сигурно уточиште капитала током периода економске и геополитичке неизвесности. Поред злата, поскупели су и остали племенити метали – платина, паладијум, сребро.
Геополитичке тензије
Овај раст стимулисан је геополитичким тензијама (рат у Украјини, а након тога и избијањем оружаног сукоба у појасу Газе), још увек инфлационим периодом, рекордним нивоима каматних стопа и паником у банкарском сектору почетком ове године.
Жути метал је сигурна инвестиција, његова вредност не може лако да падне и посматрано у дужем периоду расте. Централне банке све више купују злато, а одлаже се и моменат спуштања каматних стопа, траже га и фирме и становништво, а геополитичка ситуација се све више компликује у овим несигурним временима.
Злато је хиљадама година представљало крајње складиште вредности и било синоним за концепт „новца”. Међутим, када су САД једнострано 15. августа 1971. суспендовале спољну конвертибилност долара у злато и оно је остало без ове улоге.
Злато је очувало долар
Наиме, Бретонвудским споразумом на крају Другог светског рата утврђена је званична фиксна цена злата од 35 америчких долара за унцу и долар имао златну подлогу, коју је изгубио после 27 година, а злато у суштини сведено на трговање, као и свако друго финансијско средство, чију цену су у великој мери одређивали западни институционални инвеститори.
Злато се не купује да би се брзо продало, већ да би временом донело бенефит и заштиту од инфлације. Просечна годишња стопа раста цене злата износила је, до сада, око 11 до 12 одсто. Потражња за златом као чуваром новца, скаче када расте и његова цена. Почетком 2022. због рата у Украјини тражња за златом скочила од 500 до 800 одсто, када је берзанска цена у марту те године достигла свој тадашњи историјски максимум од 60.000 евра по килограму злата.
Цене злата су порасле на рекордне нивое
Цене прометног злата кретале су се средином априла ове године изнад нивоа од 2.390 долара за фину унцу (31,103 грама), а „фјучерси” америчког злата на преко 2.400 долара. Цене злата су порасле на рекордне нивое, подстакнуте аквизицијама централних банака услед ескалације геополитичких тензија, што је подстакло раст цена племенитих метала. Упркос солидним економским показатељима из САД који показују добре резултате, злато је остало привлачно инвеститорима, задржавајући своју истакнуту тржишну позицију.
Америчка производња у мају забележила неочекиван пад
Злато би могло да пробије праг од 3.000 долара по унци у наредних шест до 18 месеци због повећаног прилива инвестиција, прогнозира се у најновијем извештају њујоршке банкарске корпорације „City Group“.
Подигли су своју прогнозу просечних цена злата у 2024. на 2.350 долара по унци и извршили „ревизију од 40 одсто навише” у свом предвиђању за 2025, пошто сада очекују да ће просечна цена злата следеће године износити 2.875 долара по унци. На раст цена злата додатно ће утицати очекивано смањење каматних стопа у САД.
Голдман Сакс је навео да очекује раст цена злата на 2.700 долара за унцу на крају 2024, док швајцарска банка УБС у истом периоду очекује цену од 2.500 долара за унцу злата. Према очекивању неких светских стручњака за злато, дугорочни потенцијал инвестиционог злата и даље је известан и виде да ће цене злата до краја ове деценије догурати до 7.000 долара по унци.
Кина је највећи произвођач злата
Цену злата подигла је и Народна банка Кине која је наставила са његовим откупом ради сопствених резерви, а и највећи је произвођач злата са 330 тона годишње. Централна банка Кине већ више месеци заредом откупљује злато на светским берзама, и само је у марту купила 73 милиона унци.
Према подацима Светског савета за злато, оно је у већем порасту од почетка марта ове године подстакнуто куповинама различитих централних банака, у износу од 64 тоне купљене само у јануару и фебруару. Такође, повећан је притисак на цену злата због очекивања смањења каматних стопа од стране америчких Федералних резерви.
Цене злата су историјски имале тенденцију да буду у обрнутој корелацији са каматним стопама, пошто снижавање камата чини злато привлачнијом инвестицијом у односу на средства са сталним приходом, као што су обвезнице.
Још 55.000 тона злата се налази под земљом
Подаци Светског савета за злато показују да је, до сада, на планети ископано око 210.000 тона злата, а да је још око 55.000 тона остало скривено под земљом. Процењује се да се у српским рудницима крије још око 700 тона злата. Компаније широм света константно су у потрази за новим резервама злата, а 31. фирма тражи златну жилу у Србији.
Темпо производње жутог метала је око 3.000 тона годишње, што показује колико је злато заправо редак метал и његове резерве оскудне.
Сликовито приказано, када би се направила коцка од укупног светског злата које је тренутно у оптицају, она би имала странице дужине свега 22 метра. Од укупних светских златних резерви у оптицају је око 96.000 тона у облику накита, као инвестиционо злато чува се око 47.000 тона, централне банке широм света држе као монетарне резерве око 36.000 тона злата, а осталих 30.000 тона користи се за индустријске, медицинске и друге намене.
Тензије на глобалном нивоу
Вишеструка значајна повећања цене злата нису утицала на одлуке централних банака када је у питању куповина злата. Прошле године оне су купиле злато у количини од 1.037 тона, а 2022. године 1.082 тоне. Највећи купци били су Кина (225 тона) и Пољска (130 тона). До ове значајне потражње за златом дошло је услед два велика оружана сукоба, па ове институције обезбеђују стабилност у случају ширења сукоба.
Истовремено, централне банке широм света вратиле су назад у своје трезоре значајне количине злата. Према једним истраживањима 2023, од укупно 57 централних банака, 39 чувају део златних резерви у земљи, док је број таквих банака био 28. у 2020. Главни разлог који се наводи била је тензије на глобалном нивоу, при чему се имају у виду санкције, које су уведене Русији после напада на Украјину.
Највеће златне резерве у свету има Америка са 8.133 тоне, затим Немачка са 3.355 тона, а на трећем и четвртом месту су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тона. Пета је Русија са 2.298 тона, а шеста Кина са 2.010 тона, док на западном Балкану прво место држи Србија са 39,5 тона.
Порез се увек плаћа на бруто износ зараде
Србија сада има више од 3.000 полуга злата, док је 2012. у трезорима НБС било свега нешто изнад 1.000 полуга. Централна банка је убрзано вратила злато чувано у иностранству и повећала своје златне резерве куповином на међународном тржишту, али и из домаће производње.
Укупне девизне резерве Србије су на крају 2023. износиле око 25 милијарди евра, а резерве злата 2,4 милијарде евра. Злато, као део структуре тих резерви централне банке, у време глобалних криза и неизвесности, нестабилности и инфлације, има посебан значај, па је стога очекивано да злато добија на вредности.
Златне полуге, односно монетарно злато, треба да задовољи највише стандарде квалитета –финоће или чистоће минимално 99,5 одсто злата у полугама, док је у НБС квалитет тих златних полуга виши, тачније има 99,99 одсто злата.
Кључни елемент у јачању економске ставилности
Злато је кључни елемент у јачању економске стабилности земље, али је време, како саветују стручњаци, да и грађани размисле о чувању и инвестирању у племените метале, где се злато сматра једним од најсигурнијих чувара вредности међу свим категоријама инвестиција.
Куповина и враћање злата у своје личне трезоре глобални је тренд последњих неколико година.
Осим што представља сигурну активу у турбулентним временима, служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. Због тога грађани у земљама са веома високим стопама инфлације купују злато како би заштитили своју куповну моћ.
Пример је Турска, а слични трендови су и у Кини, Немачкој и на Балкану, где је тражња за инвестиционим златом јака. Према истраживањима, Немци и Аустријанци поседују око 200 грама злата по глави становника, а и међу Американцима показало се да они злато сматрају једним од најсигурнијих чувара вредности.
