Nije slučajno što se ove godine praznovanje 1. maja poklapa sa praznikom Velike srede. Ništa nije slučajno, pa tako ni ovogodišnje poklapanje, jer opet smo u prilici da biramo: ili ćemo kao hrišćani za Hristom ili kao bezbožnici na Veliku sredu praznovati Prvi maj?
Bez namere da osporim značaj 1. maja, koji se praznuje širom sveta, kao episkop Crkve Hristove dužnost mi je da ukažem na pogubnost ovogodišnjeg proslavljanja tog istog praznika, zato što on „pada“ baš na Veliku sredu, kada se Crkva, između ostalog, opominje Judine izdaje. Prvi maj na izletištima proslavljaju radnici tako što roštiljaju, pevaju i uopšte se vesele, što ove godine nikako ne priliči, jer taj isti dan je Velika sreda, dan u Strasnoj sedmici tokom koje se molitveno prisećamo poslednjih dana Hristovog ovezemaljskog života.
Važno je da se čuje glas radnika, da budu poštovana njihova prava, da se svakodnevno popravlja njihov položaj u društvu, ali od toga je, verujem, daleko važnije da se ne svrstamo među one koji će grubo narušiti svetinju crkvenog reda i poretka, jer ne možemo istovremeno 1. maja roštiljati, pevati i piti, a nekoliko dana kasnije proslavljati praznik Vaskrsenja Hristovog. Birajući između 1. maja i Strasne sedmice izaberimo Gospoda da ne bismo kao bogoizdajnici imali udela sa Judom, a praznovanje 1. maja, ko želi, neka ostavi za dane posle praznika Vaskrsenja Hristovog, kada i priliči da se istinski radujemo.
Budimo razumni u svemu, ne skrnaveći svetinju niti ono što iz nje nosimo kao duhovno blago, već se pokažimo blagodarnima Gospodu na svakom dobru koje nam je nesebično pružio. Neblagodarni sinovi neće naslediti Carstvo, već će izgubiti i ono što imaju. Brojimo blagoslove i blagodarimo, ne trošeći uludo dane koji su nam dati. Otvorimo srca, ali i oči, da ne bismo posrnuli na stazi spasenja. Sećajmo se Gospoda i Njegovih stradanja iščekujući praznik Vaskrsenja. Ne prljajmo sami sebe nedostojnošću opijanja u dane kada ne priliči piti i veseliti se da ne bismo plakali onda kada se plaču ne budemo nadali. Ili, što reče patrijarh Pavle: „Bog će pomoći, ako ima kome!“
