Једноставан тест крви може открити Алцхајмерову болест од 10 до 15 година пре него што се појаве симптоми, а стручњаци тврде да би то могло да оведе до „револуције“ у раном дијагностиковању ове болести.
Испитивања шведских научника показала су да је тест једнако тачан у откривању знакова Алцхајмерове болести као и болне лумбалне пункције, и бољи од низа других тестова на којима се тренутно ради. Стручњаци кажу да би то могло отворити пут националном програму скрининга за старије од 50 година и да би тренутни третмани могли боље да функционишу са случајевима који су раније откривени.
На ком принципу функционише тест?
Тест функционише тако што мери нивое протеина званог p-tau217 у крви који указују на биолошке промене које се дешавају у мозгу током Алцхајмерове болести. То би могло идентификовати да ли једна особа потенцијално може да има високе шансе, осредње шансе и мале шансе да оболи од ове болести.као вероватне. На тај начин би се искључила потреба за даљим, инвазивнијим истраживањима.
Професор Дејвид Куртис, са факултета за Генетику Универзитета у Лондону каже: „
„Комбинација једноставног скрининг теста са ефикасним третманом за Алцхајмерову болест имала би драматичан утицај на појединце и друштво. Тест је направила компанија „АLZPath“ и већ је комерцијално доступан.
Студија у Гетеборгу
У студији од 768 људи у педесетим, шездесетим и седамдесетим годинама у периоду од осам година, коју је спровео Универзитет у Гетеборгу, откривено је да је тест – који открива присуство „tau“ протеина у крви – био 97% тачан у процени ако је субјект био подложан развоју болести. Резултати студије, објављени у часопису „JAMA Neurology“ у понедељак, окарактерисани су као напредак у раним скрининг тестовима за болест много пре појаве симптома.
Алцхајмерова болест, која узрокује да се мозак смањи и његове ћелије на крају умру, најчешћи је облик деменције, а карактерише је опадање когнитивних функција, могућности сналажења у простору и друштвених вештина.
„Истраживање показује све већи број доказа да овај тест има огроман потенцијал да уведе револуцију у дијагнозу за људе за које се сумња да су обелели од Алцхајмерове болести“, рекла је Шеона Скејлс, директорка истраживања у Алцхајмеровом истраживању у Великој Британији, према Тајмсу у понедељак.
Тренутно, једини начин да се докаже да неко има нагомилавање протеина у мозгу је лумбална пункција, која укључује убадање игле у доњи део леђа, или скенирање доступно само у једној од 20 „NHS memory“ клиникa.
Дејвид Кертис са „Института за генетику UCL“ рекао је да би налази шведског тима научника „потенцијално могли да имају огромне импликације“. „Свако старији од 50 година могао би да иде на рутински преглед сваких неколико година, на исти начин као што се сада тестира на висок холестерол“, додао је он. „Могуће је да би тренутно доступни третмани за Алцхајмерову болест боље функционисали код оних особа које су рано дијагностиковане на овај начин.“
Произвођач тестова крви, калифорнијска компанија „ALZpath“, рекла је да се нада да ће тест учинити широко доступним за клиничку употребу у првом кварталу ове године. Отприлике 1 од 9 особа (10,7%) старијих од 65 година има ту болест, према подацима Удружења за Алцхајмерову болест. Очекује се да ће се ово значајно повећати у наредних 25 година, наводи удружење на својој веб страници која је посвећена развоју медицинских открића за спречавање или излечење Алцхајмерове болести“.
Алцхајмерова болест и Србија
Председник „Алцхајмер групе“, која пружа помоћ и подршку популацији погођеној деменцијом путем телефонског сервиса, Милан Јолерић казао је да је највећи проблем оболелих од деменције у Србији недовољно развијена свест друштва, непостојање централног регистра, лиценцираних професионалних неговатеља, касно препознавање болести, као и изостанак институционалне подршке.
Иако не постоји званичан регистар, процењује се да у Србији живи више од 200.000 људи са Aлцхајмеровом болешћу, док у свету од деменције оболи једна особа на сваке 3,5 секунде, наводи се у саопштењу.
Додаје се и да незваничне процене говоре да ће у Србији између шест и осам одсто особа старијих од 65 година боловати од Алцхајмерове болести, док ће сваки десети имати неку врсту деменције. После осамдесете бројке су поражавајуће, јер се процењује да Алцхајмер погађа готово 40 одсто популације те старосне доби.
Наследни фактори су у само пет до десет одсто случајева предуслов за појаву неког облика деменције, посебно код ране појаве болести.
У осталим случајевима као фактори ризика идентификовани су, поред старости, повишене вредности шећера и масноћа у крви, крвног притиска и неадективан стил живота, наводи се у саопштењу.
