Пaкт–пуч–рат, 25, 27. март и 6. април 1941, три кратке речи и три датума, иза којих стоје људи, политика, догађаји и доживљаји који и данас изазивају не само пажњу истраживача него и бројна питања и бројне контроверзе. Овако поређани и међусобно зависни и објашњиви представљају низ акција и реакција које су за само 12 дана определиле судбину државе, Краљевине Југославије, и њених народа.
Пакт, прецизно Протокол влада Италије, Јапана и Немачке, с једне стране, и Владе Југославије, с друге стране, утврђује преко својих доле потписаних пуномоћника следеће: Члан 1. Југославија приступа тројном пакту, потписаном 27. септембра 1940. у Берлину између Италије, Јапана и Немачке… Потписан у Бечу од стране председника југословенске владе Драгише Цветковића и министра спољних послова Александра Цинцар Марковића, изазвао је пуч којим је смењена влада и млади краљ Петар Карађорђевић преузео власт. Пуч је директно изазвао рат.
Рат бесног Хитлера, господара Европе, коме се манифестацијама супроставио, пре и изнад свих народа и Краљевини, српски народ 27. марта… Иако јe пучистичка влада, свесна последица непосредне ратне опасности, признала све одредбе споразума претходне владе, и одредбе потписаног протокола у Бечу 25. марта 1941, давала помирљиве изјаве и покушавала да успостави контакт са властима у Берлину и Риму, уследила је сурова Хитлерова казна. Разбити и окупирати и уништити Југославију, пошто „у ту земљу не може имати поверења”. Оно што данас не би требало да буде спорно јесте тврдња да је политика довела до пакта, пакт до пуча а пуч до слома државе, страдања и патње народа, што се може ценити и као национална и државна неодговорност водећих људи у земљи.
После убрзане израде и усклађивања ратних планова немачких савезника и планова операција копнених и ваздухопловних снага, првобитни план за напад на Југославију 1. априла померен је на 6 април. Напад је започео је 5. априла око 22 часа препадом немачких јединица на граничне карауле у Јужној Србији, а у два часа 6. априла једна немачка јединица је на препад заузела Сипски канал и спречила планирано запречавање за пловидбу Дунавом, које је требало да изврши југословенска војска. Око пет часова изјутра немачки авиони бомбардовали су аеродроме код Куманова, Скопља, Ниша, Загреба, Брежица и Љубљане, где су уништили мање у ваздуху а више на земљи 115 авиона југословенског ваздухопловства. Истовремено је уследио општи напад копнених снага на линији од Криве Паланке до планине Беласице.
Тек што је Хитлер завршио свој говор преко радија оптужујући Југославију за изазивање рата, око пола седам изјутра уследио је први напад – 234 бомбардера у пратњи ловаца са аеродрома у Румунији (Арад и Темишвар), Аустрији (Грац и аеродромима око Беча) и Мађарској (Капошвар, Печуј и Сегедин) бомбардовало је Београд од 6.50, и то је с мањим паузама трајало до око осам часова. Немци су на овим аеродромима прикупили око 880 авиона и, према неким истраживачима, то је била највећа до тада концентрација авиона прикупљених за напад на појединачни циљ.
У току истог дана Београд је бомбардован са мањим бројем авиона између 10 и 11 часова, у трећем таласу око 14, а четвртом таласу око 16 часова. Савременици пишу да су и током ноћи немачки авиони бацали бомбе на Београд, који се гушио у пламену и диму.
Наредног, 7. априла, Београд је бомбардован у два наврата, мањим бројем авиона, као и 11. и 12. априла, када су немачке трупе улазиле у Београд. У 980 авиополета, од тога бомбардера 620 и 320 ловаца на Београд су немачки авиони сручили, према једнима око 600 а према другима око 440 тона бомби, различите тежине и различитих типова малих запаљивих бомби, разорних лаког и средњег калибра и падобранских мина велике разорне моћи.
Немачком ваздушном нападу на југословенску престоницу су се супротставили противваздушна одбрана, као и авиони Југословенског краљевског ваздухопловства, посебно 6. ловачки пук, стациониран на аеродромима у Земуну и Крушедолу – укупно 43 авиона – и 2. ловачки пук са 34 ловачка авиона стационирана код Крагујевца и Кнића. Југословенски пилоти су агресору нанели значајне губитке – током прва два дана бомбардовања оборили су бар 10 немачких летелица, док је према другим изворима изнад Београда у априлу 1941. оборено 18 ваздухоплова, а трећим је оборено између 40 и 50 немачких авиона а већи број оштећено. Шести пук је изгубио 13 пилота (шест погинулих и седам рањених) и 23 авиона (осам оборених и 15 оштећених).
Поред тога, Југословенко ваздухопловство бомбардовало је циљеве, аеродроме и надируће немачке трупе у Аустрији, Мађарској, Румунији и Бугарској. Тако је нпр. бомбардован Ћустендил у тренутку када је пролазила немачка војска а радознали свет посматрао. Том приликом страдало је 67 људи, од којих 21 немачки војник.
Дневник
Из дневника ађутанта краља Петра
„6. април 1941. године – Недеља
Спавање у Белом Двору.
У 3.30 час. узбуна – јављено да се појавило 100 непријатељ(ска) авиона према Сенти. Њ. В. Краљ са дежурним ађутантом и ордонанс официром сишао је у склониште, где је остао до 5 часова, када је јављено да је узбуна престала. Њ. В. Краљ повукао се на спавање.
У 6.55 час. утрчао је у собу дежурног ађутанта цивилни жандарм Максим Петровић и известио да је једна велика група непријатељ. авиона у висини „[нечитко]”. Њ. В. Краљ одмах је пробуђен, а за то време већ су падале бомбе на Дворац Дедиње. За време силаска Њ. В. Краља у склониште пале су 3 бомбе поред самог Белог Двора.
У склониште са Њ. В. Краљем сишао је дежурни ађутант пуковник г. Ракић и ордонанс официр поручник бојног брода I кл. г. Шоштарић.
Око 9.30 час. у склониште код Њ. В. Краља дошао је Министар Двора г. (Радоје) Кнежевић са мајором г. Кнежевићем и Маршалом Двора Г. Вуковићем, а око 10.30 час. дошао је и претседник владе Ђенерал г. Симовић, док је око 11 час. дошао лични лекар Њ. В. Краља г. др. (Светозар) Моачанин.
До 12.30 час. Њ. В. Краљ остао је у склоништу, али је истовремено излазио напоље. За сво ово време Београд и Дедиње бомбардовани су.
У 12.30 час. Њ. В. Краљ у пратњи Министра Двора г. Кнежевића, маршала Двора г. Вуковића, дежурног ађутанта пуковника г. Ракића и оружаног официра мајора г. Поморишца кренуо је аутом за М. Зворник правцем: Рипањ – Липовачка шума – Лајковац – Ваљево – Б. Ковиљача – М. Зворник, где је стигао у 17 час. За време пута Њ. В. Краљ шофирао је до Лајковца и од Б. Ковиљаче до М. Зворника. У колима са Њ. В. Краљем био је дежурни ађутант пуковник г. Ракић. Њ. В. Краљ са пратњом отсео је у жандар. станици М. Зворник.
У 20.30 час. Њ. В. Краљ са својом пратњом био је на вечери код претседника општине у Зворнику.
Дежурни ађутант Њ. В. Краља
Пуковник, Миодр(аг). К. Ракић”
Свуда дим, свуда пламен, свуда смрад
„Пошао сам кроз разрушену варош. Била је слика страшна и упечатљива. Огромне многоспратне зграде биле су порушене. Трамвајски колосеци изривени, издигнути у небо. Бандере, претурене, лежале су преко улица. Неки трамваји су горели, полуразлупани. Тротоари прекривени здробљеним стаклом из излога који су прсли. И свуда дим, свуда пламен, свуда смрад. У целом том хаосу људи, избезумљени од страха, бледожутог лика, на брзу руку одевени, са малим свежњевима под мишком, јуре улицама безглаво, готово бесвесно”, прибележио је један савременик.
Упркос мерама Управе града за заштиту од ваздушних напада, људске жртве су биле велике. Према подацима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, у Београду је од последица бомбардовања смртно страдало 2.271 лице, док се према подацима Управе града које је користио немачки окупатор наводи цифра од око 4.000 страдалих.
Више стотина грађана настрадало је у јавним склоништима. Тако су погођена јавна склоништа у Карађорђевом парку, у Студентском парку код Вуковог споменика, код Правног факултета, у Крунској улици и у порти Вазнесењске и цркве Александра Невског у Душановој улици. За сада располажемо подацима да je само у склоништу у порти цркве Александра Невског нашло смрт 70 лица.
Тек 1966. на Новом гробљу оформљено је спомен-гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. На плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.
Центар града је посебно страдао – од Васине улице према Дунаву, Престолонаследников трг (Теразије), улице око Вуковог споменика, Немањина и Улица кнеза Милоша, улице око Главне железничке станице, Славије, Ауто-команде и других делова града. Према неким проценама, око 8.000 породица са око 30.000 лица остало је без крова над главом. Из Београда је избегло око 100.000 људи. Обично се наводе подаци да је у нападу порушено 714 зграда, 1.888 је претрпело већу штету, а 6.615 мању. Укупан број оштећених зграда износио је 9.365, скоро 50 одсто целокупног пописаног стамбеног фонда је уништено лакше или теже оштећено. Водоводна мрежа је оштећена на 360 места, а уништено је и 59.528 метара трамвајске мреже, 76 трамвајских возила (од 104) и 48 аутобуса (од 87). Погођена је зграда и термоелектране на Дунаву и руинирано је 15 „трафокабина”.
Железнички мост преко Саве, који је оштећен, оправљен je и пуштен у саобраћај 30. маја 1941. Друмски мост према Земуну постављен je у јесен 1941, а Панчевачки мост оправљен je тек октобра 1942. године.
Разорени објекти
Неки погођени објекти у Београду током немачких бомбардовања 1941. године, из извештаја управника града од 18. маја 1941.
А. Војни објекти
- Главни ђенералштаб, M. Великог бр. 9, зграда оштећена
- Министарство војске и морнарице, угао Немањине и М. Великог, зграда порушена
- Војна академија, M. Великог 13, зграда порушена
- Главна војна болница, Пастерова бр. 2, зграда оштећена
- Команда жандармерије, ул. Св. Саве 14, оштећена
- Гардијске касарне у Топчидеру, оштећене
- Касарне у Калемегданској тврђави, оштећене
- Аеродром Београд – пристанишна станична зграда, оштећена
- Војни музеј на Калемегдану, оштећен
- Војни завод у Доњем граду, оштећен
Б. Јавни објекти и значајне зграде
- Главна железничка станица, тешко оштећена
- Железничка станица Дунав, оштећена
- Радио станица Београд, оштећена
- Електрична централа, оштећена
- Главна пошта, телеграф и телефон, Косовска 74, оштећена
- Пошта Београд 2, Штросмајерова ул. 2, тешко оштећена
- Министарство унутрашњих послова, угао М. Великог и Немањине, зграда оштећена
- Државни савет, М. Великог 18, зграда оштећена
- Народна скупштина, зграда оштећена
- Стари двор, Кр. Милана ул., тешко оштећен
- Двор на Дедињу, зграда оштећена
- Министарство саобраћаја, зграда оштећена
- Министарство грађевина, M. Великог, зграда оштећена
- Белгијско посланство, Крунска 16 и 18 (данас Пролетерских бригада) зграда изгорела
- Немачко посланство, Крунска 33, (данас Пролетерских бригада’) зграда оштећена
- Привилегована аграрна банка, Дечанска бр. 4, погођена запаљивом бомбом, тешко оштећена
- Зграда друштва „Путник”, Бријанова 1, (данас Драгослава Јовановића) тешко оштећена
- Управа града Београда, зграда на Обилићевом венцу 6 и Краљев трг бр. 16, оштећене
- Зграда Црвеног крста, Симина ул., оштећена
- Зграда „Политике”, Поенкареова 31, оштећена
Научне, културне и просветне установе
- Универзитетске зграде:
- Капетан Мишино здање, оштећено
- Медицински факултет: Хемијски, Ботанички и Физиолошки институт, тешко оштећени, а Физиолошко-хистолошки институт потпуно разорен
- Ветеринарски факултет: Институт за паразитологију, Патолошко-физиолошки, Хистолошки институт и Хируршка клиника, тешко оштећени
- Технички факултет: обе зграде, грађевински и машински музеј и библиотека, оштећени
- Нова зграда Правног факултета, оштећена
- Метеоролошка опсерваторија, Бул. Ослобођења 12, оштећена
- Ботаничка башта и завод, Таковска 43, оштећена
- Културне установе:
- Народна библиотека, Косанчићев Венац 11, зграда изгорела, а са њом и око 350.000 књига и збирки старих рукописа, докумената и карата
- Народно позориште, изгорео део зграде
- Културни општински дом са Градском библиотеком и Градским музејом, Кн. Љубице 1, (данас Змај Јовина) оштећени
Укупна штета, по предратној вредности, износи преко осам милијарди динара.
Бомбардовање је потпуно паралисало сваки живот у граду. Сем болница које су биле препуне, све остало је деловало празно и поразно. Остављен сам себи, Београд je тих дана преживљавао сву трагедију једног изгубљеног рата.
Свако бомбардовање има најмање четири циља: политички, војни, економски и морални. Сва четири циља Хитлер је успео да оствари бомбардовањем престонице од 6. до 12. априла 1941. „Ваздушни напад на Београд није био толико везан за војне операције, колико je управо имао циљ да паралише главни град земље као седиште централних власти” и „да становништво стави под најјачи морални притисак”, забележио је пуковник Тусен, војни аташе при немачком посланству у Београду и командант Београда након уласка немачке војске у Београд. А немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата између осталог изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.”
Момчило Павловић, историчар у тексту за Политику 2025. године
