Европска политичка сцена већ готово тридесет година не може се разумети без улоге Виктора Орбана. Мађарска је од европске земље средње величине и релативно мале политичке и економске снаге, за време Орбана постала глобални политички актер. Управо због те трансформације, данашњи избори у Мађарској имају шири, глобални значај и привлаче велику пажњу.
Орбан је више од шеснаест година на власти и систематски је градио модел државе заснован на суверенитету, традиционалним хришћанским вредностима и националној економији. Од 2010. године, са странком Фидес освојио је више узастопних избора са двотрећинском већином, што му је омогућило дубоке институционалне реформе од уставних измена (промене имена државе и увођења двојног држављанства за све Мађаре у региону) до редефинисања односа државе и невладиног сектора.
Орбан Виктор је био велика подршка за цео конзервативни суверенистички покрет у Европи, помогао је да Роберт Фицо дође на власт у Словачкој, Андреј Бабиш у Чешкој и Матеуш Моравјецки у Пољској. Био је подршка Милораду Додику, када је био у врло тешкој ситуацији, укључујући и финансијску помоћ Републици Српској и политичку подршку на међународним форумима.
Посебно се истиче улога Мађарске у конкретним безбедносним околностима припадници мађарског контингента у оквиру EUFOR, распоређени у Бањалуци, били су фактор стабилности у тренуцима када су из Сарајева стизале најаве о могућем хапшењу Додика. Мађарска је у том периоду јасно сигнализирала да неће подржати једностране потезе који могу дестабилизовати регион.
Мађарска је функционисала као сигурна кућа за конзервативце из целе Европе. У Будимпешти се редовно одржавају скупови попут CPAC Hungary, где се окупљају политичари, аналитичари и активисти из Европе и САД. Држава је кроз институције као што су Mathias Corvinus Collegium MCC, уложила значајна средства у образовање нове генерације конзервативних интелектуалаца.
Орбан је био међу ретким европским лидерима који су од почетка заузели резервисан став према рату у Украјини, инсистирајући на прекиду ватре и преговорима. Мађарска није испоручивала оружје преко своје територије, а задржала је и енергетске споразуме са Русијом, укључујући дугорочне уговоре о снабдевању гасом и нафтом.
Орбан је постао модел међу америчким конзервативцима. Међу гласачима покрета MAGA ужива велику популарност, јер је показао да се политика може вратити традиционалним вредностима. Мађарска је позиционирана као центар окупљања think tank организација, а број америчких конзервативних фондација и института присутних у Будимпешти расте из године у годину.
Доналд Трамп је Орбана назвао „снажним лидером који штити своју земљу“, док је J. D. Vance више пута истицао мађарски модел као пример за западне демократије. Орбан је градио те односе деценијама, кроз сарадњу са америчким конзервативним круговима и посетама Трампу након што је на чудан начин изгубио изборе за други мандат.
Односи са Србијом су вероватно најбољи од средњег века. Сарадња и присни односи са председником Александром Вучићем данас обухватају инфраструктурне пројекте, енергетску сарадњу и координацију у регионалним питањима. Брза пруга Београд Будимпешта, заједнички наступи у енергетским пројектима и редовни политички контакти сведоче о нивоу поверења који је изграђен.
Упркос томе, Орбан је под сталним притиском институција Европске уније. Средства из европских фондова за Мађарску више пута су била замрзавана или условљавана реформама у области владавине права. Процене говоре да је у различитим механизмима задржано око 20 до 30 милијарди евра намењених Мађарској.
Politico је писао да унутар Европске уније постоје конкретне опције како да се одговори на могућност новог мандата Виктора Орбана, позивајући се на разговоре са више европских дипломата. У тим анализама наводи се пет могућих приступа: проширење одлучивања квалификованом већином како би се заобишло право вета; формирање „коалиција вољних“ држава које би деловале мимо Мађарске; појачано коришћење правних механизама и новчаних казни; наставак и интензивирање финансијског притиска кроз задржавање европских фондова; као и крајња, политички најтежа опција суспензија права гласа или чак теоријска могућност искључења Мађарске из Европске уније.
У том контексту појављује се Петер Мађар као алтернатива. Истраживања јавног мњења показују дубоку поделу институти и организације финансирани из фондова Европске уније, Европског либералног форума и Фондације Фридрих Науман дају му предност од 10 до 20 процената, док институти које финансира мађарска држава бележе благу предност Орбану. Разлика у резултатима указује на снажан утицај различитих политичких и финансијских центара.
Данијел Кулачин
