Prema upravo završenoj studiji, istraživači u Hospisu i Centru za palijativno zbrinjavanje u Bafalu (SAD), nakon decenije proučavanja neizlečivih pacijenata, zaključili su u svom opširnom istraživanju da ih nekoliko meseci pre smrti preminuli rođaci posećuju u snu. Kako Pravoslavna crkva objašnjava ovakve događaje? Svakog 19. dana novog meseca Filaret Moskovski, slavni svetitelj XIX. veka, pripremao je najbolju odeću. „Ovo je poslednje putovanje“, govorio bi. Ispostavilo se da je jednom sanjao svog pokojnog oca. Rekao je: „Zapamtite, 19-tog“. Mitropolit je ovo shvatio kao proročanstvo koje se i obistinilo: 19. novembra 1867. godine, upokojio se. Mnogi su skeptični prema ovoj priči iz života svetitelja, uključujući i neke pravoslavne vernike. I zaista – sve može da se sanja. Štaviše, u monaškim knjigama jasno je zapisano da snove često šalje đavo. U ovom slučaju verovatno je to samo slučajnost.
Ali, iznenađujuće, nedavno je ovu priču nauka indirektno potvrdila. Istraživači u Hospisu i Centru za palijativno zbrinjavanje u Bafalu (SAD), nakon decenije proučavanja neizlečivih pacijenata, zaključili su u svom opširnom istraživanju da ih nekoliko meseci pre smrti preminuli rođaci posećuju u snu.
Tokom poslednjeg istraživanja naučnici su proučavali 63 pacijenta u periodu od 18 meseci. Istražitelji su svakodnevno intervjuisali pacijente, pitali ih o snovima i vizijama i vodili njihove detaljne opise. Većina učesnika je prijavila da su doživeli bar jedan san ili viziju, koja se pamti mnogo jasnije od ostalih snova i i koju karakteriše utisak realizma i emocionalnog značaja. Često su učesnici videli svoje voljene pokojnike kako ih čekaju.
„Ovi snovi su zapanjujuće realni. Ljudi ih opisuju kao zaista doživljenu situaciju. I kako se osoba približava smrti, učestalost takvih snova dramatično se povećava. U njima se sve češće pojavljuju voljeni koji su nepovratno otišli,“ napominje šef studije, dr Kristofer Ker.
Najvažnije je, dodaje on, da je 88 posto priča bilo slično: preminuli rođaci su im pomagali da spakuju kofere, ili su ih pratili na dugom putovanju. Naučnici do sada nisu sa sigurnošću utvrdili da li su to zaista samo snovi. Postoje samo konvencionalne pretpostavke. Prema jednoj od njih, najpopularnijoj, mozak tako priprema osobu za neizbežno.
Ono što je začudilo naučnike odavno je sasvim prirodno za Crkvu. Tradicija čuva mnoge primere kada se pokojnik pojavio ljudima. I u snu i u stvarnosti.
U jednom od palestinskih manastira u 6. veku umro je monah, koji je teško zgrešio neposredno pre svoje smrti. Iguman je pozvao braću da se pomole za pokojnika. Monasi su proveli tri dana i tri noći u molitvi i postu – napisano je u Paterikonu, zbirci monaških tradicija.
I u to vreme na nebu je bio sud nad monahovom dušom. Zli je insistirao da pripada njemu, jer je bio veliki grešnik. Gospod je odgovorio: „Pošto sam milostiv i čovekoljubiv, biće dobro da ne prezirem molitve toliko svetih ljudi“. I odneo njegovu dušu na nebo. I pokojnik se jedne noći pojavio igumanu, pričajući o nebeskom sporu.
A takvih priča ima mnogo. Na njihovoj osnovi formirana je doktrina da se veza između ljudi ne prekida čak ni nakon smrti.
Među pravoslavcima postoji verovanje: ako se pokojnik sanja, to znači da se loše oseća na onom svetu i da mu nedostaje molitva živih. Zbog toga je za njega potrebno zapaliti sveću u crkvi i služiti opelo.
„Kada na ispovesti neki parohijan prizna da često sanja svoju pokojnu majku, sveštenik će mu, naravno, savetovati da se moli za nju.“ kaže protojerej Andrej Lorgus, rektor Instituta za hrišćansku psihologiju. „Zapravo, snovi koji uključuju preminule rođake nastavak su našeg odnosa sa njima, naših osećanja prema njima, koje obrađuje svest. To može biti bilo šta, od ljubavi do mržnje. Stoga se u Crkvi sa velikim oprezom odnose prema manifestacijama mrtvih.“
