Ана Арп је најпознатија по свом интернет магазину „А. А. А“, посвећеном „уметности и људској имагинацији, истраживачком духу, потреби за самоспознајом кроз стваралаштво, кроз слободу и путовање као симболички инхерентним садржајима сваке уметности“.
Поред тога, самостално је издала три књиге, изузетно лепо дизајниране, толико да њихов естетски лик захтева посебан текст који би му био посвећен. Једна од тих књига је „Три мита о путовању иза Сунца“ (2016), састављена од „писама, дневника и путописа“, обједињених аутентичном обрадом античких митова и подељена у три, иначе независно писане, али кохерентне целине: „Писма Персефони – елегије о зимским пејсажима и сећању“, „Хербаријум – фрагменти Кентауровог дневника“ и „Дедалове собе – путопис из лавиринта“.
Као и у интернет магазину, Ана Арп и у својој литератури афирмише веру у људско стваралаштво и његов смисао, у смисао култивисања и личног и колективног (културног) памћења, у споју подједнаког инсистирања на личном стваралаштву и слободи и интензивног односа према културној традицији, који карактерише врхове европске културе.
У књизи је објављен и ауторкин поговор, у ком она тако лепо, прецизно и суптилно објашњава своје писање, да се готово нема шта више рећи до тога. Ипак, шалу на страну, то не значи да ову прозу не треба читати и да се њен смисао и домет своди на ауторкину, додуше умешну и целовиту, експликацију својих намера и свог поступка. Напротив, треба читати, уроњено читати, јер ова књига управо то тражи. Она није доцирање, већ позив на путовање, изазов слободи, подстицај на стваралаштво, и то у овом слулају нису фразе.
Ана Арп као мало који савремени аутор, упркос фрагментарисаној структури, нуди изузетно целовито виђење света и најдубљих људских трагања, чији је циљ ипак и у основи, и без обзира на њене почетне намере – духовни, зашто не рећи и религијски, што ауторка и потврђује цитирајући Шлегела: „Твоји циљеви су уметности и наука, твој живот – љубав и образовање. И да не знаш, на путу си ка религији“.
Већ сам наслов довољно говори и таквим интенцијама, од појма мита, као сижејно структурисаног обрасца који дубоко изражава логос стварности, до „путовања иза Сунца“, дакле иза видљивог, с ону страну видљивог, материјалног, можда и спознатљивог. Али које не одбацује при томе оно видљиво – било твар, природу, целину живог и неживог света, било дела људског стваралаштва и целокупно културно наслеђе човечанства, мада овде примарно евро-хришћанског културног и цивилизацијског ареала.
Ови записи махом крећу од сећања, снова и утисака, да би кроз префињено поигравање са различитим облицима перцепције света, кроз културне наслаге и увиде, води ка ономе што се често назива дубинама или висинама непознатог, а тиме и невидљивог и неизрецивог, али уз веру да човек ипак може имати удела у том невидљивом, у тајнама које нас одређују више него што смо то кадри и да наслутимо, а камоли појмимо.
Књига Ане Арп, при томе, није само обрада митова, него има и одређен квалитет митских текстова, који се тиче способности да представи и изрази целовптост и јединство свега постојећег, а да га опет не своди на рационалне и једнозначне конструкте. Ова књига је, дакле, трагање, путовање, за својим унутрашњим светом колико и за космосом и за оним на чему тај космос почива, путовање које никад не престаје.
После читања овог ванредно култивисаног штива, опет без претеривања, боље разумете колико је свет у ком живимо обележен једним ужасним, спутавајућим и затупљујућим, а тиме и бескрајно насилним варварством, варварством које је, како рече Радомир Константиновић, „смрт стила и језика“. Али проза Ане Арп нас ипак не води у чамотињу и одустајање, већ нас подстиче, упркос свему и даље верујући у све што што човек може, а што нипошто није мало.
