Један од највећих српских песника Васко Попа (1922-1991), члан Српске академије наука и уметности и најпревођенији српски поета у другој половини 20. века, умро је 5. јануара 1991. године.
Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.
Попа је написао збирке песама: „Кора“, „Непочин-поље“, „Споредно небо“, „Усправна земља“, „Вучја со“, „Живо месо“, „Кућа насред друма“ и „Рез“.
Чувене су и његове антологије народних умотворина „Од злата јабука“ и поетског хумора „Урнебесник“.
Попа је рођен у Гребенцу, код Беле Цркве, као Василе Попа. По етничком пореклу био је Румун. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога, уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу.
За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину /тадашњем Бечкереку/.
Након завршетка рата, Попа је 1949. године дипломирао на романској групи Филозофског факултета у Београду.
Прве песме објављује у листовима „Књижевне новине“ и „Борба“. Попина прва збирка песама „Кора“, уз „87 песама“ Миодрага Павловића, сматра се почетком српске послератне модерне поезије.
Та књига покренула је расправе књижевне јавности и оставила велики утицај на млађе нараштаје песника.
Слагањем усменог наслеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан песнички језик модерне српске поезије.
Васко Попа је један од најпревођенијих српских песника, а и сам је преводио са француског језика.
У Вршцу је основао Књижевну општину Вршац и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу „Слободно лишће“.
Умро је у Београду и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
После смрти Васка Попе, у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама „Гвоздени сад“, затим незавршена целина „Лепа варош В“, као и круг од пет песама под заједничким насловом „Луди Лала“.
Васко Попа је први добитник Бранкове награде за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића.
Добитник је Змајеве награде, Аустријске државне награде за европску књижевност, награде за поезију „Бранко Миљковић“ те књижевне награде „Скендер Куленовић“.
Њему у част установљена је Награда „Васко Попа“.
