Уједињени Арапски Емирати, један од највећих светских извозника нафте, 1. маја су напустили Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК) и шири формат ОПЕК+. Овај потез аналитичари оцењују као озбиљан ударац за групу и њеног неформалног лидера, Саудијску Арабију.
Одлука долази у тренутку кризе на Блиском истоку, изазване америчко-израелским ратом против Ирана, који је пореметио токове нафте из Персијског залива. Испоруке су отежане због блокаде Ормуског мореуза – уског воденог пролаза уз обалу УАЕ, којим иначе пролази око петине светске нафте.
Зашто су Емирати донели овакву одлуку?
Абу Даби наводи да је овај потез вођен националним интересима и да представља део дугорочне стратегије, као и „суверени, стратешки избор“ који треба да омогући већу флексибилност у погледу производње нафте.
Званичници Емирата већ дуже време сигнализирају да више не желе да буду ограничени производним квотама, које су им, упркос великим улагањима у проширење капацитета, постављале границе у експлоатацији. Према наводима извора, земља жели већу слободу да повећа производњу када се тренутни поремећаји у снабдевању ублаже.
Истовремено, УАЕ су изразили захвалност за досадашњу сарадњу унутар ОПЕК-а и са партнерима из ОПЕК+, који је формиран 2016. године и укључује Русију, Казахстан, Оман, Мексико и друге произвођаче ван ОПЕК-а.
Ко је напустио ОПЕК, а ко остаје унутар организације?
Током последње деценије, неколико земаља је напустило ОПЕК – укључујући Анголу, Еквадор, Индонезију и Катар – наводећи различите разлоге, од неслагања око квота и трошкова чланства до ширих политичких тензија.
Тренутно ОПЕК има 12 чланица, док шири формат ОПЕК+ окупља још десет земаља, што укупно чини 22 државе, међу којима су и велики произвођачи попут Русије, Казахстана, Омана и Мексика.
Поједини аналитичари сматрају да би потез УАЕ могао подстаћи и друге земље које желе да повећају производњу да преиспитају своје чланство.
Колико нафте производе Уједињени Арапски Емирати?
Према последњим договорима у оквиру ОПЕК-а, производња УАЕ била је ограничена на око 3 до 3,5 милиона барела дневно, док се реална производња кретала око 3,2 милиона барела.
Ова земља је традиционално била иза Саудијске Арабије и Ирака по производним квотама, али је у међувремену значајно повећала своје капацитете. План је да се до 2027. године производња подигне на око 5 милиона барела дневно.
Before tumbling last month to 2.2 million bpd, the UAE had steadily increased production to around 3.6 million bpd. The UAE’s stated crude oil production capacity currently stands at 4.85 million bpd, with an official target to raise that to 5.0 million bpd by 2027 through… pic.twitter.com/Qra7xzQfuG
— Ole S Hansen (@Ole_S_Hansen) April 28, 2026
Излазак из ОПЕК-а омогућиће Емиратима да производе ближе свом пуном капацитету, уместо да се придржавају ограничења која намеће организација.
Како ће реаговати ОПЕК?
Одлазак УАЕ значи губитак значајног дела производног капацитета групе – процењеног на око 13 одсто – што представља озбиљан ударац за ОПЕК+.
Стручњаци не очекују тренутни ценовни рат, већ период повећане нестабилности и постепеног прилагођавања, док преостале чланице буду пратиле потезе УАЕ и евентуално поново преговарале о квотама.
Ова одлука би, дугорочно, могла да ослаби структуру ОПЕК-а и доведе у питање улогу Саудијске Арабије као главног стабилизатора тржишта.
The UAE quitting Opec means the group has lost 13% of its production capacity (IEA assessments), a damaging blow to its market management capabilities.
For the broader Opec+ alliance, the UAE holds 9% of capacity #OOTT pic.twitter.com/NOuU88NOBI
— Jamie Ingram (@Jamie__Ingram) April 28, 2026
Реакција тржишта нафте
Тржишта нафте су већ била под притиском услед рата на Блиском истоку и поремећаја у Персијском заливу. Цена нафте типа Брент премашила је 110 долара по барелу, док се амерички WTI кретао око 99 долара.
Одлука УАЕ додатно је повећала неизвесност, јер трговци сада балансирају између могућег раста понуде и текућих поремећаја у снабдевању.
Аналитичари очекују да ће краткорочни ефекат бити већа волатилност, уз могуће дугорочне последице у виду нестабилнијег тржишта.
Да ли је ово добра вест за САД?
Неки посматрачи сматрају да би овај потез могао политички одговарати Вашингтону.
Амерички председник Доналд Трамп више пута је оптуживао ОПЕК да вештачки подиже цене нафте и повезивао америчку војну подршку заливским земљама са енергетским интересима.
Слабији и мање координисан ОПЕК могао би, према тим тумачењима, да повећа утицај САД на појединачне извознике и глобалне цене.
Да ли је ОПЕК добар за глобалне потрошаче?
Основан пре више од шест деценија, ОПЕК је имао за циљ да координацијом производње омогући земљама извозницама већу контролу над ценама нафте.
Критичари тврде да организација користи квоте и ограничења како би утицала на тржиште у своју корист. Са друге стране, присталице истичу да је координација понекад помагала стабилизацији цена, посебно у кризним периодима попут финансијске кризе 2008. године или пандемије ковида.
Једно је извесно: слабији и фрагментиранији ОПЕК значио би мање предвидиво глобално тржиште нафте, са већим осцилацијама цена и мање контролисаном понудом.
