У Србији је, према последњим подацима из деветог годишњег издања регионалног Индекса партиципације младих, 16,8 одсто младих особа незапослено, што иако показује благи пад у односу на претходно истраживање, и даље је значајно већа незапосленост него у Европској унији где је просек 11,4.
Најновије истраживање, које је пре неколико дана представљено у Београду, указује и на то да се у већини земаља региона Западног Балкана и Турске око 20 одсто младих налази у ризику од сиромаштва.
„Када правимо политике за младе, када радимо стратешки оквир и када договарамо међународна, национална и локална партнерства, ми се трудимо да се водимо подацима да бисмо видели шта младима фали, шта је то на шта треба да обратимо пажњу и шта је то шта својим мерама у односу на буџете са којима располажемо морамо и треба да приоритизујемо.
Овај Индекс нам је донео један софистициранији начин посматрања података, јер овде се тачно види шта је уложено и шта је конкретан ефекат како на појединца тако и на заједницу“, рекла је Ивана Антонијевић, помоћница министра у Министарству туризма и омладине.
Младе жене на тржишту рада
Посебан фокус овог деветог издања Индекса партиципације младих је на учешћу младих жена на тржишту рада, изазовима са којима се суочавају, могућностима и перспективама.
„Индекс партиципације младих је постао више од алата за дугорочно праћење реализације политика за младе, постао је мост између података и стварних промена“, рекао је Рихард Маша, шеф Операција II Делегације Европске уније у Србији, и додао да „економско учешће младих жена није само питање правичности већ и економског развоја. Када младе жене учествују у економији, цела заједница напредује. Друштва са већим учешћем жена у радној снази, брже расту. Родна равноправност није трошак већ инвестиција са највећим приносом“.
Превише младих и даље није запослено нити је укључено у неке врсте образовања или обука
Превише младих и даље није запослено, нити је укључено у образовање или обуку/тренинг (у НЕЕТ статусу), што значи пропуштене прилике за појединце и изгубљени потенцијал за друштво. Подршка младима у прелазу са образовања на тржиште рада остаје један од кључних изазова за регион.
У већини земаља региона Западног Балкана и Турске све више младих жена уписује факултете, али знатно мањи број њих успева да дипломира. У Србији је проценат уписа младих жена на факултете највећи у региону.
Наиме од укупног броја младих људи у Србији, 61 одсто њих упише факултет, од чега 74 одсто буду младе жене. Међутим, тек око 16 одсто тих младих жена које су уписале факултет заправо и заврши школовање. Проблем није у таленту већ у неједнаким приликама јер се иза ове статистике крију дубоко укорењене друштвене родне норме. Од младих жена се и даље очекује да пре свега буду оне које брину о породици.
Оне проводе чак четири пута више времена у неплаћеним кућним пословима него мушкарци, а када се појаве породичне обавезе, образовање често пада у други план.
23 одсто жена у НЕЕТ статусу
Индекс партиципације младих овог пута истиче положај младих жена и њихов пут до запослења. Иако Србија, уз Црну Гору, према последњем мерењу, бележи највиши ниво укупне партиципације младих, годинама пратимо тренд нижег степена учешћа младих жена у односу на младе мушкарце и то готово у свим димензијама које Индекс мери“, рекла је Ана Кошел, директорка Фондације Ана и Владе Дивац.
„Скоро 23 одсто младих жена у Србији, узраста од 25 до 29 година су у НЕЕТ статусу, то јест нису у систему рада и образовања, у односу на 15 одсто младих мушкараца истог распона година. Унапређење положаја младих жена, нарочито оних из рањивих категорија, мора бити један од наших кључних приоритета, јер без једнаких прилика за младе жене, нема ни одрживог развоја друштва у целини“, рекла је Мирјана Мирослављевић Бобић, менаџерка пројекта „Stronger voices for better choices“ из Фондације Ана и Владе Дивац.
Неповерење у институције
Иако постоје многобројни програми и обуке које младе људе припремају за тржиште рада, због њихове недовољње промоције као и због неповерења младих у институције, ти програми, иако доступни, нису довољно искоришћени, закључено је на панел дискусији која је уследила након промоције Индекса партиципације младих, а на којој су учествовале Јасмина Шантић, начелница Одељења за развој каријере у Националној служби за запошљавање, Јелена Ружић, председница Женског удружења Колубарског округа ЖУКО и Татјана Силић, предузетница и власница предузећа НУ handmade из Лајковца.
Индекс партиципације младих (Youth Participation Index – YPI) већ девету годину заредом представља важан механизам за сагледавање политичког, економског и друштвеног контекста који може оснажити или ограничити учешће младих у друштву.
На основу података систематски прикупљаних од 2016. до 2024. године и кроз анализу 25 индикатора политичке, економске и друштвене партиципације, Индекс пружа свеобухватан преглед положаја и могућности младих.
Као обједињени извор релевантних података, он представља практичан алат за доносиоце одлука и организације цивилног друштва у креирању политика и програма заснованих на стварним потребама младих, док истовремено омогућава праћење позитивних и негативних трендова и планирање даљих корака за унапређење њиховог положаја.
Индекс партиципације младих развила је Мрежа омладинских организација из региона Западног Балкана и Турске (Мрежа YHWBT) која се састоји од 92 организације цивилног друштва и њен је циљ да обезбеди већу укљученост младих на територији целог Западног Балкана и Турске.
Мрежу, у оквиру пројекта „Stronger Voices for Better Choices“, који координирају Фондација Ана и Владе Дивац из Србије у партнерству са Partners Albania for Change and Development из Албаније, Youth Alliance – Крушево из Северне Македоније, NGO Prima из Црне Горе, Community Volunteers Foundation (TOG) из Турске, Институт за развој младих Култ из Босне и Херцеговине, Democracy for Development са Косова и Метохије. Пројекат подржава Европска комисија, као део својих напора да константно унапређује однос доносилаца одлука према младима.
