Највећа база снимљених сведочанстава страдања српског народа на простору бивше Југославије, која има 1.500 снимљених сведочанстава, данас је отворена на свечаној академији Меморијалног центра Републике Српске у Бањалуци.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истакао је да је база један од главних националних пројеката у области културе памћења који има потенцијал да постане кључна референтна тачка за научна истраживања, образовне процесе и јавну употребу историјског знања.
“Ријеч је о једном од најзначајнијих националних пројеката у области очувања културе памћења, који по свом значају превазилази оквире матичног простора и представља трајни допринос цјелокупном српском народу и очувању очувању историјског памћења и идентитета Срба”, рекао је Бојић на свечаној академији у Банском двору којој присуствују званичници Републике Српске.
Напомиње да је циљ наведеног пројекта успостављање континуитета културе памћења, усмене историје и систематског документовања историјских страдања.
“База Меморијалног центра јесте јединствен епицентар друштвеног, научног и институционалног сазнања о страдању српског народа кроз снимљена свједочанства чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Одбрамбено-отаџбинског рата, као и свих оних који својом судбином свједоче о српском страдању и борби”, истакао је Бојић.
Бојић је навео да су обухваћена сведочанства са простора Републике Српске, БиХ, Србије, нарочито са територије Косова и Метохије, некадашње Републике Српске Крајине и Хрватске, као и сведочанства о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата.
Само истина може бити темељ правде, које за сада нема
Председница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је да српско страдање мора остати трајно запамћено, будући да је у темеље Републике Српске уграђено 23.659 живота војника.
“Свака породица која је оставила свједочење у Бањалуци, Српцу, Броду, Новом Граду, Добоју, Дервенти, Бијељини, Зворнику, Братунцу, Сребреници, Источном Сарајеву, Невесињу, Мркоњић Граду и другим мјестима – жели да се чује глас оних који су преживјели о онима који нису, те да кроз њихове судбине схватимо страшне посљедице рата”, рекла је Граорчева у обраћању на свечаној академији Меморијалног центра Републике Српске.
Граорчева је нагласила да само истина може бити темељ правде, које за сада нема на овим просторима, али да правда може бити темељ мира у будућности.
Она сматра да се сарадњом Меморијалног центра са Републичком организацијом породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила и свима који су то сматрали важним трајно чува истина о рату и преживљеним страхотама, губицима који се не могу надокнадити и ранама које време није могло излечити.
“Обавеза свих Срба, који живе своји на своме, удружења, организација и институција Републике Српске је да подстакну оне који могу да свједоче о ратним страхотама и трајно похране истину о томе”, рекла је Граорчева и поручила да ће сведочења о српском страдању бити настављена у име свих који су страдали, а који никада не смеју бити заборављени.
Ратни вихор деведесетих година прошлог века угрозио биолошки опстанак Срба
Душан Костадиновић, отац погинулог борца Војске Републике Српске Велибора, обраћајући се на свечаној академији рекао је да је његов син првенац јунак који је свој млади живот положио за веру и отаџбину српску.
Костадиновић је навео да је ратни вихор деведесетих година прошлог века угрозио биолошки опстанак Срба, “православне вере, крсне славе и отаџбине српске”.
“У рефрену једне своје пјесме замолио сам преблагог Господа, а он је услишио моју молитву када сам замолио – ‘ О преблаги Боже, подари ми разум, да могу за њих писати и бдјети, да душе њихове никад нису саме. Помози Господе, помози пресвети!’”, навео је Костадиновић на академији у Банском двору у Бањалуци.
Костадиновић је присутнима прочитао и песму која је настала 1990. године, а која је посвећена сину Велибору.
На подручју бивше Југославије од 1990. до 2000. године нестало је и погинуло око 50.000 Срба, изјавила је председница Координације српских удружења породица несталих и убијених лица са простора бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин.
Божинова је нагласила да нико није одговарао за злочине почињене над припадницима српског народа.
“На простору бивше Југославије још увек се тражи 9.579 лица, у БиХ 6.140, у Хрватској 1.853, а на Косову и Метохији 1.586”, навела је Божинова на свечаној академији на којој ће бити отворена највећа база снимљених сведочанстава о страдању српског народа на простору бивше Југославије.
Она је додала да питање тражења несталих није политичко, већ хуманитарно и цивилизацијско.
“И данас породице са болом и надом чекају истину о својим најмилијим и могућност да их ожале на достојанствен начин и због тога никада нећемо одустати од потраге за несталима”, рекла је Божинова.
Она је нагласила да апелују на међународну заједницу да изврши притисак и укључи у решавање питања несталих.
“Имамо обавезу да наставимо борбу за истину и правду и заједно са Меморијалним центром Републике Српске не дозволимо да се страдања српског народа прекрајају и буду заборављена”, поручила је Божинова.
Она је навела да је Координација српских удружења кровна организација која окупља 60 удружења из Србије, Републике Српске и Црне Горе, те да су са Меморијалним центром потписали меморандум о сарадњи који има за циљ снимање и похрањивање сведочанстава чланова породица страдалих на подручју бивше Југославије.
“Овим сведочењима чланова породица српских жртава приказана је дуго прикривана истина о њиховом страдању. Потресне исповести у којима су се исказале емоције, страхови и патње неумољиво говоре о тежини времена кроз који су пролазили наши сународници током сукоба”, рекла је Божинова.
Закључила је да сведочења треба да служе као опомена целокупном друштву, али и међународној заједници, на трагедије које су се догодиле и да се више никада не би поновиле, будући да су се највећи злочини догодили на очиглед оних који су требали да их спрече.
