Масовна гробница Јасеновца налази се, веровали или не, у центру Београда. У доњем делу Калемегдана покопано је готово 30.000 лешева, који су током ратних година плутали све до Београда.
Усташе су их, после мучења и убијања у злогласном логору, бацале у Саву. Пошто их је вода избацивала најчешће на обале код београдске тврђаве, грађани су се спонтано организовали, извлачили тела и сахрањивали их код Куле Небојша.
Ову тајну, чувану 80 година, открива председник Развојне академије Срба, познати хирург, проф. др Алек Рачић, који се већ 15 година залаже за то да крај Куле Небојша буде изграђено спомен-обележје у знак сећања на жртве Јасеновца.
Преношење посмртних остатака после рата
У годинама непосредно после Другог светског рата, скелети покојника сахрањени код Куле Небојша, према неким тврдњама, пребацивани су на Ново гробље и друга места. То је у јавност износио др Марко Поповић, виши научни саветник Археолошког института у Београду.
– Током све четири ратне године, лееше из логора Јасеновац, плутали су целом дужином Саве и стизали су до Београда. Усупут су се многа тела заглављивала, нарочито код Железничког моста, па су ту Немци чак минирали лееше да би ослободили пловни ток реке. Неки су настављали плутање.
Бака ми је причала да се тада јак смрад ширио све до Сенјака. Како год, грађани Београда су се спонтано организовали и сахрањивали те лешеve, или оно што је од тела остало, и то код Куле Небојша. Многи су о томе сведочили.
Ту је, испод земље, масовна гробница са око 20.000–30.000 жртава. То је, отприлике, на месту где се сад налази паркинг испод те куле на београдској тврђави – прича Рачић.
Ознака гробнице и прва истраживања
Некада је та масовна гробница, како додаје, била скромно обележена каменом, који је, како се претпоставља, у међувремену намерно склоњен, или је отпловио, јер је Сава неретко плавила тај терен.
– На моју иницијативу, пре 15 година, фирма “Геосонда” изашла је да сними тај терен. Сондирaњем је утврђено да тамо има људских костију. Ушће врви од леешева који су ту допловили Савом из Јасеновца. Можда је неколико хиљада жртава било и с других места. Зато сам покренуо иницијативу да се подигне спомен-обележје – наводи Рачић.
У близини је, истиче он, још једна гробница, код Ратног острва, где су, по истом принципу, сахрањивани лешеви страдалих у новосадској рацији.
Страшне приче из ратних година
Рачић каже да су му познате и приче да је СПЦ ратних година направила преседан да они који славе посне славе тај дан обележавају мрсном храном и без рибе. Разлог: рибе су грицкале тела која су плутала Савом, Дунаовом и другим рекама.
Истиче, међутим, да о стравичним начинима убијања у Јасеновцу сведоче и казани у којима су се од тела логораша правили сапуни, који су стизали чак и у Београд:
– Немци су неким Београђанима давали тзв. “следовања”, пакете, у којима је био и тај сапун. На њима је писало: “направљен од леешева у Јасеновцу”.
Сведочанства научника и експерата
О масовној гробници код Куле Небојша говорио је и пок. академик Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу, некадашњи професор на Медицинском факултету Светог Вартоломеја у Лондону, форензичар и антрополог. Он је све видео својим очима.
– Не знамо ни имена жртава које су, као острва леешева, пловиле Савом и Дунавом из Јасеновца. Лично сам их посматрао, а избацивала их је вода на обале ове две реке. Сахрањивани су на локалним гробљима без икаквих обележја. Једна таква масовна гробница се налази поред Куле Небојша у Београду.
Сада више нико и не зна да је ту масовна гробница. Много лешева је било и на врху Ратног острва, то је наша комисија установила – испричао је Живановић.
