Иако је посао плаћен и до 10.000 динара по дану, виноградари кажу да има доста приучених радника, што је проблем, јер лоша резидба може да уништи бербу и у наредним годинама
Сезонски берачи грожђа у Србији дневно могу да зараде око 4.500 динара, за посао од осам до 16.30 часова, а међу виноградарима који их ангажују све више има оних који радницима нуде и двоструко већу зараду по дану, за послове резидбе винограда, пошто је реч о значајно захтевнијем послу. Проблем је, међутим, у томе што не могу да пронађу ваљану радну снагу за такве послове, јер резидба овог слатког воћа није нимало једноставна. Газде се довијају на различите начине, маме их и већим дневницама, плаћеним прековременим радом, али често ни то не помаже.
Виноградар Зоран, из села Рујишник код Трстеника, каже за „Политику” да дневница за резидбу не иде испод 8.000 динара, чак буде и 10.000 динара.
– Пошто лошом резидбом винограда може да се уништи берба грожђа, не само за ту годину, него и неколико идућих, тај посао мора бити добро плаћен. Добре резаче могуће је наћи, али су ретки, јер има доста приучених. Код мене тај посао радим ја – наводи Зоран и додаје да под виноградима има око пет-шест хектара земље где гаји више сорти грожђа – и стоних и винских.
– Ова година је по роду почела одлично, али су касније због суше почели проблеми, па су смањени приноси, али је квалитет грожђа остао одличан, мада се са кишом ситуација поправља. С радном снагом међутим имамо проблема, али виноградарима су од велике помоћи машине које одрађују посао до самог чина бербе и резања. Већина нас има машине – наводи он.
Виноградари данас имају проблем да нађу сезонске раднике. У винарији „Јовац” из Ћуприје кажу да за сада не упошљавају странце сезонце, већ се ослањају на мештане и фирму из околине Ћуприје која им обезбеђује радну снагу. Војкан Јовановић, директор винарије „Јовац”, истиче да у сезони бербе дневно се ангажује од 12 до 15 берача грожђа.
– Имамо исту екипу радника, што је срећна околност, али ти људи ипак имају у просеку око 60 година, што значи да ни они неће моћи још дуго тим послом да се баве. Ипак, успевамо да се изборимо с изазовима око ангажовања радне снаге – истиче Јовановић.
Када је реч о цени грожђа, виноградар Зоран открива да је она по килограму иста последњих 15 година, а све остало је отишло навише, од цена препарата за узгој грожђа, преко горива до радника.
– Цена грожђа не прати раст осталих цена и ту је цео проблем. Сорта тамјаника је била тражена лане у огромним количинама, а ове године је нико не тражи јер је превише засађено и сада се креће око 80 динара по килограму код нас у селу. Беле сорте грожђа су много траженије, па сам тако „шардоне” продавао за око 100 динара по килограму – истиче овај виноградар.
Берба грожђа је почела крајем августа и трајаће до средине октобра, а све то зависи и од временских услова. Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води. С друге стране, од почетка рада у јануару 2019. године, па све до краја овог августа, према подацима, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, укупно су пријављена 106.524 радника на порталу.
– Лане су послодавци пријавили укупно 32.508 радника. Од почетка године су биле 23.732 пријаве с тенденцијом да та бројка порасте, с обзиром на то да сезона на пословима пољопривреде још није завршена
