Само неколико дана пре престанка изузећа којим се одлажу санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), дошло је до промена у власничкој структури ове енергетске компаније. Наиме, акционарско друштво Интелиџенс ушло је у власништво НИС-а, те сада поседује 11,3 одсто акција. Имајући у виду да је до ових промена дошло управо сада, поставља се питање да ли је ово покушај да се избегну санкције – а стручњаци су подељених мишљења.
Како је наведено у документу објављеном на берзи, акционарско друштво “Интелиџенс“ стекло је 18.433.297 акција односно 11,30458 одсто, а „Гаспром“ је задржао једну акцију НИС-а. Промена је ступила на снагу 19. септембра.
“Обавештење о значајном учешћу“ потписао је овлашћени заступник Филип Болгов, а трансакција је извршена 19. септембра 2025. године, на основу Уговора о уступању/преносу акција акционарског друштва без накнаде.
Удели у власничкој структури НИС-а су остали исти и јавно акционарско друштво „Гаспром њефт“ има 44,85 одсто, Република Србија има 29,87 одсто, остали мањински акционари 13,98 одсто и „Интелиџенс“ уместо ЈАД Гаспром 11,30 одсто.
Трансакција је обављена на дан када је НИС поднео нови захтев за одлагање санкција Министарству финансија САД, како би фирма могла да несметано обавља активности и после 26. септембра, када истиче рок предвиђен претходном лиценцом.
Међутим, економиста и професор на факултету ФЕФА Горан Радосављевић, који је раније био високопозициониран у НИС-у, сматра да ове промене немају никакве везе са санкцијама.
“На овај начин, ми не можемо да се извучемо и избегнемо санкције. Можда Гаспром размишља о томе да у неком тренутку прода свој удео, па мисле да ће им лакше бити да то ураде преко неке друге фирме, када акције нису директно у њиховом власништву. Највећи проблем је што мислим да сада и да акције купи неко други, да Руси у потпуности изађу из власништва, питање је да ли ће америчке власти тако лако да одустану од санкција. Ово је сада можда део преговора, а нама једино преостаје да препакујемо молбе за продужење изузећа од санкција”, каже Радосављевић за Нову економију.
Иначе, Сједињене Америчке Државе објавиле су у јануару списак компанија у већинском руском власништву, за које су уведене санкције. Међу руским компанијама погођеним санкцијама је и Гаспромњефт. САД су НИС укључиле на листу санкционисаних компанија наводећи да послује „у оквиру енергетског сектора руске економије“, као „подружница Гаспромњефта лоцирана у Србији“.
Председник Србије Александар Вучић тада је изјавио да САД од Србије траже „потпуни излазак руског интереса из НИС-а“.
„Они не дозвољавају могућност да буде 49 одсто, већ потпуни излазак из НИС-а“, рекао је Вучић.
Зато Радосављевић сматра да би и “један одсто власничког удела био проблем”.
С друге стране, Милун Бабић, редовни члан Академије инжењерских наука Србије, каже за Нову економију да ову промену у власничкој структури види као покушај избегавања санкција.
“Међународна заједница нас држи као што неке компаније држе раднике на уговору на одређено – годину дана, па ако сте добри, онда ћете да добијете нешто, ако нисте, онда не. Ја бих волео да покушају буду успешни, али нисам сигуран да хоће. Нисам сигуран да ће ово имати неке позитивне ефекте, поготово јер знамо да је услов за избегавање санкције излазак из руског власништва. А притом, ова фирма послује у оквиру Гаспром групације”, каже Бабић.
Власничка структура се већ мењала
Власничка структура НИС-а већ се променила у фебруару, неколико дана пре него што је нови пакет санкција требало да ступи на снагу. Тада је руски Гасрпомњефт пренео свој удео од око пет одсто на Гаспром. Из докумената објављних на Београдског берзи види се да је Гаспромњефт свој власнички удео у НИС-у тада смањио са 50 на око 44,85 одсто. Истовремено је Гаспром свој удео у НИС-у повећао да 6,15 на 11,30 одсто. У медијима је ово окарактерисано као покушај руске стране да избегне америчке санкције.
Међутим, тада, као ни сада, руски удео у НИС-у није смањен, већ су акције само пребачене са једне на другу руску фирму.
