Подводна беспилотна возила (UUV) тренутно представљају најопаснију претњу подморницама и војним површинским бродовима. Њихов развој се одвија огромном брзином, а може се тврдити да су управо најмањи системи уједно и најопаснији.
Револуција у батеријама
Ове недеље је објављено да је прва солид-стејт батерија спремна за масовну производњу, са енергетском густином од 400 Wh/kg. До 2028. године неколико компанија најављује да ће достићи 600 Wh/kg, што је приближно три до четири пута већа густина енергије од данашњих литијум-јонских батерија.
То ће потпуно променити поморско ратовање. Овај технолошки скок не само да традиционалне дизел-електричне подморнице чини застарелим, већ ствара и потпуно нову категорију UUV система: мале, минијатурне и изузетно брзе подводне дронове.
Solid-State Batteries: Wolfpacks of Small UUVs Will Dominate the Seas
UUVs are currently the most dangerous threat to submarines and military surface ships. Their development is accelerating rapidly, and I would argue that the smallest ones are the most dangerous.
This week,… pic.twitter.com/yvzXRvZR1B
— Patricia Marins (@pati_marins64) January 10, 2026
Нова генерација минијатурних подводних дронова
Реч је о UUV системима тежине 250 до 350 килограма, способним да достигну брзину спринта од 45 до 50 чворова.
Они би носили компактну бојеву главу тежине око 50 килограма, са савременим експлозивима, укључујући мешавине засноване на CL-20. Унутрашњост летелице била би у великој мери испуњена солид-стејт батеријским ћелијама, уз додатак малог бензинског генератора снаге 2,5 kVA са шнорхелом за пуњење.
Овакви UUV системи могли би се испуштати из авиона, лансирати са бродова, подморница или већих дронова, и деловати у такозваним „вучјим чопорима“ (wolfpack), при чему би могли да изведу напад на удаљености до 35 километара.
Аутономно праћење и напад
Уколико се мета удаљи ван домета, уграђена вештачка интелигенција израчунава да пресретање више није могуће и прелази у режим допуне енергије. Тада се возило дискретно издиже на површину, покреће генератор и наставља праћење циља преко перископа или сензора постављених на јарболу.
Систем анализира слике са површине мора, процењује курс и брзину мете и израчунава тачну количину енергије потребну за нови високобрзински напад. Истовремено може примати податке са сателита или извиђачких дронова, стварајући сложену и флексибилну мрежу за уништавање циљева.
Тако настаје прави високотехнолошки „вучји чопор“: упоран, аутономан и способан да напада како површинске бродове, тако и подморнице, приморавајући их да изроне или их откривајући док користе шнорхел.
Нова генерација бојевих глава
Развој бојевих глава иде у правцу комбиноване кумулативно-разорне конструкције.
Прво кумулативни млаз пробија спољни труп или кевларске заштитне облоге, стварајући пробој и уносећи огромну количину енергије у унутрашњост. Одмах након тога активира се главно високоексплозивно пуњење, које изазива продор воде, снажан ударни талас, оштећења опреме и отказ унутрашњих преграда.
Овај принцип веома подсећа на механизам деловања савремених лаких торпеда.
Разорна моћ малих система
UUV са свега 50 килограма напредног експлозива у оваквој бојевој глави био би способан да пробије притисни труп подморнице класе Virginia или труп разарача као што су Arleigh Burke или Type 055.
Последице би биле озбиљно плављење брода и врло вероватно избацивање из борбене употребе (mission kill). У случају узастопних удара више дронова из „вучјег чопора“, штета би могла бити катастрофална, упоредива са ефектом торпеда као што су Mk 54 или MU90.
Тактика напада на погонске системе
Још један важан правац развоја јесте усавршавање алгоритама вештачке интелигенције тако да први удари буду усмерени на погонске системе – осовине, пропелере, редукторе или водомлазне погоне.
Циљ је да се мета што пре имобилише, чиме се драматично повећава вероватноћа успешног уништења.
Аутономни ловци у мору
Ови системи су у потпуности аутономни. Могу да патролирају и лутају морем недељама, тражећи циљеве, доносећи сопствене одлуке, па чак и примајући софтверска ажурирања док се пуне на површини.
Они су део ширег екосистема подводних дронова: углавном пропелерски покретаних, торпедо-облика, тежине између 250 и 350 килограма, са бојевим главама од 50 до 100 килограма. Међутим, спектар дизајна и могућности се веома брзо шири.
Будућност поморског ратовања
Цена ових система је вишеструко мања од цене било ког ратног брода или подморнице са посадом, док ефикасне противмере за сада готово да не постоје.
То значи да би технологија овог типа могла довести у питање поморске инвестиције вредне милијарде долара.
Тренд је јасан: UUV системи ће постајати све јефтинији, бржи, дометнији и паметнији, док традиционалне платформе – површински бродови и подморнице – постају све скупље и рањивије.
Мрежа дронова и сателита
Овакве „вучје чопоре“ подводних дронова подржаваће и координисати ваздухопловни дронови, сателити и матични бродови.
Баш као што су дронови променили копнено ратовање, тако и ројеви подводних дронова већ почињу да мењају ратовање на мору.
