СРПСКИ цариници готово сваке недеље открију бар по један покушај кријумчарења злата. Драгоцени метал преноси се преко границе у готово свим облицима: у праху, листићима, полугама, плочицама, ломљено или претопљено, али је ипак највише било накита. Током последње деценије заплењено је око 142 килограма злата, а само прошле године задржано је више од 18 килограма.
Кријумчари злато углавном скривају у фабричким или специјално дограђеним шупљинама возила, док га путници најчешће крију у пртљагу, торбицама, појасевима око струка, ципелама, вешу, дечјим играчкама, пеленама и јастуцима. Цариници су откривали сјајни метал и у оригиналним паковањима турског чаја, детерџенту за веш, наизглед неотвореном тетрапаку сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, па чак и у теглама ајвара.
Необичан је и случај са граничног прелаза Градина од пре неколико година, када је путница једног аутобуса покушала да испод пазуха сакрије и прокријумчари готово два килограма златног накита. Претресом 40-годишње држављанке Босне и Херцеговине, утврђено је да испод пазуха крије кесу пуну златног накита који такође није пријавила. Реч је о укупној тежини од 1.967 грама златног накита чија је вредност процењена на износ од преко 59.000 евра. – Приликом преласка границе најсигурније је пријавити све драгоцености које се носе на себи или у пртљагу, као што су лични накит, луксузни сатови, инвестиционо злато у облику плочица, полуга и новчића и тако избећи ризик да оне буду привремено или трајно одузете – кажу за „Новости“ из Управе царина.
Највећа заплена драгоцености ове године откривена је 8. маја на прелазу Хоргош, чија је вредност била 357.000 евра. Тада је у пртљагу једног путника откривена читава колекција непријављеног златног накита, преко 200 дуката „Франц Јозеф“ и чак седам ручних часовника светски познатих марки, вредности од 3.000 па до 150.000 евра.
– Међу кријумчарима има и страних и домаћих држављана, мада предњаче страни, због тога што је Србија на раскрсници путева између Истока и Запада и транзитна је земља за многе путнике – истичу у Управи царина. – Мада су домаћи прописи готово у потпуности усаглашени са прописима ЕУ, као и са правном регулативом земаља региона, одакле долази највећи број транзитних путника, најчешћи изговор свих који се нађу у прекршају је да нису знали да је приликом уласка у нашу земљу потребно пријавити све драгоцености, изузев личног накита. Уз пуно уважавање културолошких разлика и традиције појединих народа, под личним накитом се подразумева оно што путник носи на себи или за потребе датог путовања, док је, као и свуда у свету, веће количине драгоцености потребно пријавити.
Последња заплена непријављеног златног накита забележена је пре само неколико дана на граничном прелазу Градина. Претресом аутомобила на дну једне од торби са гардеробом, која се налазила иза возачевог седишта, цариници су пронашли несесер пун златних огрлица, наруквица, прстења, минђуша и привезака вредних 20.000 евра. Крајем јуна на истом граничном прелазу у аутомобилу којом је путовао брачни пар страних држављана, утврђено је да супруга возача у торбици коју је носила уз себе има златни појас тежак 775 грама и три златна прстена од 8 грама, чија је укупна вредност процењена на око 46.000 евра. На прелазу Ватин страни држављани нису пријавили ништа осим личног пртљага, иако су скривали преко 100 појединачних комада златног и позлаћеног накита, заједно са прецизном златарском вагом.
Задржано иде на лицитацију
ИЗ Управе царина упозоравају да непријављивање већих количина накита и других драгоцености повлачи са собом ризик њиховог привременог или трајног одузимања. Кријумчари могу да остану и без аутомобила, уколико вредност откривеног злата прелази једну трећину вредности возила у ком је кријумчарено.
– О судбини привремено задржаног злата, као и све друге робе, одлучује надлежни суд. Све оно што правоснажном судском пресудом буде трајно одузето, излаже се јавној продаји, а на тај начин остварени приход уплаћује се у буџет Републике Србије – кажу у Царини.
