Од 2032. године, мајке у Србији које роде прво или друго дете моћи ће да остваре право на посебан пензијски стаж од шест месеци, односно годину дана. С друге стране, мајке које имају троје, или више деце, овај захтев могу да поднесу одмах и да свој радни стаж продуже за две године. Ово је прописано изменом Закона о пензијском и инвалидском осигурању и представља олакшицу за мајке у Србији.
Поступак за остваривање права
Да би се овај стаж регулисао, потребно је да осигураница поднесе захтев за признавање посебног стажа по основу рођења трећег детета надлежној филијали Фонда ПИО према месту пребивалишта. Захтев може да се одштампа са сајта Фонда www.pio.rs или да се преузме у филијали. У оквиру обрасца захтева налази се списак потребне документације.
Ако су испуњени законом предвиђени услови, доноси се решење и признаје право на посебан стаж, након чега се, по правноснажности решења, региструју подаци у бази матичне евиденције Фонда.
Мањи стаж за мајке једног или двоје деце
Изменама и допунама Закона о ПИО из 2014. године предвиђено је да се жени која је родила једно дете урачунава посебан стаж у трајању од шест месеци. Уколико је родила двоје деце добија додатни стаж у трајању од годину дана, с тим што ова одредба почиње да се примењује од 1. јануара 2032. године.
Шта значи посебан стаж?
Како су појаснили из ПИО фонда, посебан стаж није стаж осигурања и не може бити услов за остваривање права на пензију, али улази у пензијски стаж, односно у укупно остварен стаж. Посебан стаж се узима у обзир приликом обрачуна пензије и утиче на одређивање висине пензије.
За будуће пензионерке, посебан стаж ће значити виши коефицијент који се обрачунава на крају, што практично значи као да је жена радила две године дуже. Овај виши коефицијент доноси већу пензију.
Примера ради, жени која је остварила 30 година радног стажа, рачунаће се да је остварила 32.
Србија је овај систем увела по узору на многе европске земље где се родитељство активно признаје у оквиру пензијског система.
Како је то заправо у европским државама?
Немачка пензијска реформа која се тиче родитељског доприноса, позната као Mütterrente или „мајчинска пензија“, од 2014. године признаје додатне године родитељског одсуства за мајке деце рођене пре 1992. године.
Раније се признавала само једна година, а новим законом се рачуна још једна година која се урачунава аутоматски у пензијски стаж, што повећава износ пензије. Потребно је, иначе, пријавити ово немачком пензијском осигурању (DRV), јер DRV тек тада аутоматски проверава право на Mütterrente.
Иако назив сугерише да је пензија резервисана за мајке, право на њу имају и очеви, старатељи и баке и деке, ако је дете живело са њима значајан период.
Mütterrente II, уведена 2019. године, омогућава додатних пола године признатих периода родитељског одсуства за свако дете рођено пре 1992. године, односно до 30 месеци по детету (12 месеци + 12 месеци + 6 месеци). То одговара додатним два и по пензијска бода. Број бодова одређује висину пензије, а тренутно један бод доноси 34,19 евра месечно.
Према новим информацијама, одлуком баварске Хришћанске социјалне уније (CSU), повећање Mütterrente за мајке деце рођене пре 1992. године биће примењено годину дана раније – од 1. јануара 2027. године, уместо првобитно планираног датума. Процена је да ће од ове промене корист имати 10 милиона жена, а месечни додатак износи око 20 евра по детету.
Разговара се и о Mütterrente III.
Аустрија – равноправност родитељског рада
У Аустрији родитељи који смање обим посла или потпуно напусте тржиште рада како би се посветили деци, не губе пензијски стаж. Напротив, закон предвиђа да се време проведено у бризи о деци рачуна као да су били запослени, што им касније доноси вишу пензију.
За свако дете признаје се до четири године стажа, односно 48 месеци, док се код близанаца и вишеструких порођаја признаје до пет година.
Држава за ово време родитељу на пензијски рачун уписује основицу од 2.300 евра месечно (од 2025. године), а износ се сваке године усклађује. Ако родитељ у том периоду ипак ради, оба стажа се признају, а приликом обрачуна пензије сабирају се основице из рада и оне које држава уплаћује за време проведено са дететом.
Од 2005. уведена је и могућност добровољне поделе пензијских уплата, такозвани pension splitting. То значи да родитељ који ради и није претежно посвећен бризи о детету може да пренесе до половине својих годишњих пензијских уплата на пензијски рачун родитеља који остаје код куће.
Суштина овог система је да се родитељима који свој радни век прекидају због бриге о деци не нанесе штета по питању пензије.
Француска – бонус за троје и више деце
Француска је у априлу 2023. усвојила реформу пензијског система која проширује право на такозвану „повећану пензију по основу деце“ и на слободна занимања (предузетници), од лекара, фармацеута и стоматолога, до адвоката, рачуновођа и бабица.
Ова мера, која се примењује од 1. септембра 2023, доноси право на 10% веће пензијско примање онима који су родили или одгајали најмање троје деце. Бонус се односи на основну пензију, а право имају и мајке и очеви. Да би га остварили, родитељи морају доказати да су децу издржавали најмање девет година пре него што су напунила 16 година.
Шведска – пензијски кредит за родитељство
У Шведској родитељство не значи само време проведено код куће са бебом, већ и додатну сигурност за будућу пензију. Поред редовног уплаћивања доприноса кроз примање родитељске накнаде (föräldrapenning), држава родитељима додељује и посебан пензијски кредит за прву четвртину детињства – такозвану pensionsrätt för barnår.
Овај бенефит се обрачунава током прве четири године од рођења детета. Код усвојене деце, рачуна се првих четири године од момента када дете дође у старатељство, најкасније до године у којој дете навршава десет година.
Држава додаје износ на рачун опште пензије родитеља за сваку од прве четири године детета, ако је родитељ имао смањене или никакве приходе због бриге о детету.
Јасно је да европске земље све више признају време проведено у родитељству као кључни период за обрачун пензије, а Србија се такође приближава овим праксама.
