Baza kosovskih specijalaca u selu Gornji Jasenovik u opštini Zubin Potok, podignuta još 2022. godine na zemlji Srba starosedelaca letos je konačno, što se tiče Kurtijeve vlade – legalizovana.
To što su na privatne posede, na 38 parcela ukupne površine 15 hektara bez ikakvih rešenja upali specijalci a za njima i građevinske mašine, što su objekti podignuti bez papira, što se radilo o prostoj otimačini privatne imovine, nije, što se tiče pomenute vlade imalo nikakvog uticaja.
“Šanse Srba da dođu do pravde, odnosno da u ovom trenutku vrate svoje uzurpirane parcele su nikakve”, u jednoj rečenici objašnjava trenutnu situaciju advokat iz Severne Mitrovice Nebojša Vlajić, koji pred sudom zastupa neke od Srba sa severa u ovim procesima.
“Vlada je ponovila postupak eksproprijacije jer je sud u prethodnom postupku neke delove poništio. Izuzeli su iz eksproprijacije i nekoliko parcela, ali, to je neznatan broj. Nakon toga vlada je krajem maja ove godine donela konačno rešenje o eksproprijaciji u ovim slučajevima, ali nisu odredili naknadu za oduzetu zemlju. Ljudi iz Zubinog Potoka i Leposavića ponovo su tužili osporavajući samu eksproprijaciju, samu činjenicu da zemlja treba da im se oduzme”, prenosi za RT Balkan tok postupka advokat Vlajić dodajući da je sada “stvar u tome što su rešenja vlade o eksproprijaciji konačna i ne može se osporavati pravilnost eksproprijacije i zakonitost nego samo visina novčane naknade koja još – nije objavljena”.
Po mišljenju našeg sagovornika, Srbi, u ovom slučaju tužioci, iz Leposavića i Zubinog Potoka kojima je oduzeta zemlja sada se, nalaze u prilično apsurdnoj situaciji.
“Ne mogu da tuže, da ospore eksproprijaciju već mogu da se usprotive iznosu koji im je ponuđen, a niko ne zna koji im iznos vlada nudi“, ponavlja advokat Vlajić.
On ocenjuje da se u ovim slučajevima radi o običnoj samovolji i ignorisanju bilo kakvog zakona i reda, čak i onog, osnovnog ljudskog.
“Tek kad je Zapad počeo da se buni, kad su rekli vi radite eksproprijaciju a nikog niste obavestili, vlada je počela da fingira, pravi neke javne skupove, javne rasprave, a odluka je pre toga već bila doneta. Kad je odluka poništena zbog raznih nezakonitosti, samo je ponovljen postupak, urađeno je isto, doneta je konačna odluka i to je sada svršen posao”, navodi Vlajić.
Proces eksproprijacije u dve opštine na severu KiM počeo je januara 2023. godine kada su prištinske vlasti deo zemljišta proglasile “nepokretnom imovinom od posebnog javnog interesa koja je neophodna za realizaciju infrastrukturnih projekata od javnog interesa”.
Pošto se radi o parcelama čiji su vlasnici uglavnom Srbi starosedeoci iz Leposavića i Zubinog Potoka, u nekim slučajevima došlo je do sudskih sporova, pa je u decembru 2023. Osnovni sud u Prištini, odeljenje za upravna pitanja, doneo presudu kojom je poništio preliminarnu odluku Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok i vratio je na ponovno odlučivanje i razmatranje.
Ovaj sud je tada, postupajući po tužbama Miljana J. i Jordana J. koji su se sudu obratili 21. juna 2023. u postupku protiv vlade u Prištini, sa zahtevom da se poništi odluka o eksproprijaciji doneta 10. maja 2023. godine, zapravo potvrdio da su ove eksproprijacije bile nelegalne i u suprotnosti sa zakonom.
Radilo se o tome da je Vlada u Prištini odluku od 10. maja 2023. donela retroaktivno, posle pritiska međunarodne zajednice u pokušaju da ozakoni već izgrađene nelegalne vojne i policijske objekte, odnosno baze na zemlji Srba na severu Kosova.
“Odobrava se eksproprijacija za javni interes nepokretnosti koje su neophodne za realizaciju infrastrukturnih projekta od javnog interesa, u katastarskim zonama Bistrica, Šaljska Bistrica, Dren, Lešak, Košutovo u opštini Leposavić, i katastarske zone Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Banje i Gornji Jasenovik u opštini Zubin Potok prema tabelama opisanim relevantnim katastarskim evidencijama… “, glasila je odluka Vlade u Prištini koja je presudom iz decembra prošle godine osporena, a polovinom ove godine novom odlukom vlade potvrđena.
U Leposaviću i Zubinom Potoku, takođe retroaktivno, održane su i javne rasprave na kojima su uz Srbe, vlasnike zemlje učestovali i predstavnici vlasti u Prištini. Na tim sastancima čiji je jedini cilj bio da se retroaktivno ozakone nezakoniti postupci Prištine, Srbi su uzalud ponavljali da u procesu eksproprijacije njihove zemlje nisu poštovane ni procedure ni zakonski uslovi, da su na njihovom zemljištu nezakonito već podignuti objekti, da se radi o prostoj otimačini.
Kao i u slučaju baze u Jasenoviku, slično se dešavalo i u selima Lešak i Dren u opštini Leposavić gde su građevinske mašine u pratnji specijalaca stigle na parcele Srba par nedelja pre javne rasprave i gde su počeli radovi na proširenju seoskog puta do spornih njiva i livada. I ovde su reagovali meštani, započeli proteste koji su trajali više nedelja, specijalci i mašine su se povukli. U međuvremenu, Priština je od eksproprijacije izuzela parcelu na kojoj se nalaze seosko groblje i ostaci stare crkve.
Osim u Gornjem Jasenoviku i u selu Dren, na još dve lokacije u opštini Leposavić, na Jarinju i kod Bistričkog mosta, davno pre početka javne rasprave podignuti su ili postavljeni objekti – policijskih baza.
Tako su u bazi na Jarinju, na oko kilometar od administrativnog prelaza još od kraja 2022. godine stacionirani specijalci, oklopna vozila, a baza je ograđena visokim betonskim zidom, bodljikavom žicom, tako da vlasnici zemlje, a radi se o 11 parcela na oko pet hektara, nemaju pristup svojim parcelama.
“Zakon o eksproprijaciji predviđa dug postupak, koji može da traje godinu dana pa i duže dok ovde imamo uzurpaciju zemljišta u svega 15 dana. Odluka vlade je doneta netransparentno, bez upoznavanja lokalnog stanovništva i privatnih vlasnika sa tim javnim ciljem koji treba da bude dobro obrazložen i u vezi čega treba da bude održana javna rasprava. Ništa od toga nije ispoštovano”, uzalud je prošle godine na javnoj raspravi ponavljao Mladen Ćiprijanović, diplomirani pravnik iz sela Dren kod Leposavića.
