Поводом 160 година од рођења Бранислава Нушића и сто година од објављивања његове „Аутобиографије“, од 21. до 31. октобра, у Фоајеу треће галерије Народног позоришта у Београду, биће постављена изложба „Бранислав Нушић: случај једне собе“, саопштили су из националног театра.
Легат из Нушићеве радне собе
Реч је о поставци из Легата Бранислава Нушића која се од 1958. године, као поклон његове ћерке Гите Предић – Нушић, чува у Музеју града Београда и садржи 490 експоната који су били затечени у Нушићевој радној соби приликом примопредаје.
Организација изложбе и термини посете
Изложба, коју заједнички организују Народно позориште у Београду и Музеј града Београда, моћи ће да се погледа сваког дана од 11 до 17 часова.
Поглед у Нушићев стваралачки простор
Легат, у којем се налазе предмети примењене и ликовне уметности, фотографије, рукописи, документа, преписка, ордење и лични предмети писца, пружа јединствен увид у интимни простор у коме је Нушић боравио и стварао, а на основу сачуваних фотографија радне собе могуће је реконструисати и њен изглед, преноси Танјуг.
Део манифестације „Славимо Нушића“
Изложба представља саставни део манифестације „Славимо Нушића“ коју Народно позориште у Београду организује током октобра у славу великог српског комедиографа.
Нушић на челу Народног позоришта
У више него богатој биографији Бранислава Нушића, уписано је, између осталог, и да је од 14. јула 1900. до 19. јануара 1902. године био на челу Народног позоришта у Београду, Kући у којој су праизведени скоро сви његови најпознатији позоришни комади.
Нушићев допринос српској култури
Нушић је дао огроман допринос српској култури, посебно театарској уметности о чему сведочи чињеница да су његова дела: „Сумњиво лице“, Госпођа министарка“, „Ожалошћена породица“, „Покојник“ и „Народни посланик“ и данас остала синоним за врхунску комедију, позоришни и књижевни квалитет.
Нушић је кроз своја дела оставио печат своје личности и приказао свакодневицу српског друштва у 19. и 20. веку на један симпатичан и аутентичан начин. Иако је кроз своја дела на њему посебан, сатиричан начин критиковао наше друштво, у исто време неизмерно волео свој народ.