Почетна » Друштво » Секс, град и последњи дани Империје

Секс, град и последњи дани Империје

Ако желите да воајерски уживате у призорима потпуног распада западног друштва, не морате нигде да путујете, довољно је да укључите телевизор, завалите се у фотељу и пустите ХБО серију „И тек тако“. Није претерано рећи да никада ниједна серија ни филм није у тој мери пластично и огољено приказао све разлоге због којих се данашњи Запад налази на стрмој цивилизацијској низбрдици.

Незајажљив потрошачки менталитет и похлепна тежња ка непотребном и незаслуженом материјалном луксузу, терор апсолутног једноумља и левичарске воук идеологије, слом традиционалне породице и џендер конфузија, отворена промоција разних девијантности као пожељних животних опредељења, остарело и размажено становништво које се биолошки не обнавља, развратни, вулгарни живот и духовна пустош, све су то појаве и „знаци времена“ који се у поменутој серији, један за другим, смењују пред нашим очима.

Иако се радња дешава у елитним, ултралибералним круговима Њујорка, сасвим лако, из искуства, можемо да закључимо да друштвена ситуација није битно другачија у Лондону, Паризу, Берлину или Бриселу, јер се ради о метастазама исте примарне болести западног либерализма.

Ова серија, замишљена као наставак или рестарт култног „Секса и града“, окончала је пре неколико недеља своју другу сезoну емитовања током које су се критичари и љубитељи оригиналне серије надметали у томе ко ће више и сочније напљувати нову верзију.

Сви се слажу да није то – то без једне од главних јунакиња, Саманте, да су дијалози далеко лошије написани, да је глума лења и површна, а да нови ликови, који су на силу убачени како би се задовољили модерни стандарди инклузивности и политичке коректности, више иритирају него што интригирају и доприносе динамици дешавања.

Ипак, серија је све време била на првом месту гледаности што се тиче ХБО Макс стриминг платформе, а продуценти су већ најавили да ће бити и треће сезоне, што нас наводи на закључак да овде имамо посла са све распрострањенијим феноменом „гледања из мржње“ (hatewatching), када гледаоци из недеље у недељу мазохистички прате неки програм, не зато што им се допада, већ зато што их нервира.

Мора се признати да постоји неки перверзни порив да се до краја испрати овај бизарни бродолом модерности, посебно ако смо, попут потписника ових редова, били заклети противници оригиналне серије и њеног деструктивног утицаја на друштво.

Ауторима ваља одати признање да дефинитивно нису штедели своје хероине што се тиче понижавајућих манифестација и симптома физичког пропадања. Ерика Џонг је својевремено писала о женском „страху од педесете“, али Кери, Миранда и Шарлот су далеко ближе шездесетој него педесетој, па су, у складу с тим, њихови проблеми драстичније изражени, нарочито у ејџистичкој култури која младост и сексуалну пожељност ставља изнад свега.

Кери у првој сезони иде на операцију кука, Шарлот муку мучи да поврати своју некадашњу фигуру балерине, Миранда је скроз седа, а њен муж Стив је наглув и носи слушни апарат. Генерално, главна, свепрожимајућа тема серијала јесте неповратно прохујала младост (иако су јунакиње и током оригиналног серијала биле ближе средњем добу него младости) и безуспешни, очајнички покушаји да се она, макар на тренутак, поново оживи.

Старење можда јесте неизбежно за наше јунакиње, али емотивна и интелектуална зрелост дефинитивно нису, па се тако Кери и даље „шармантно“ кревељи као шипарица у шестој деценији, а према својим скупоценим ципелама односи се као према деци, Миранда прво напушта свој добро плаћени посао адвоката и посвећује се студијама људских права, јер је „гледала на Си-Ен-Ену како је Трамп забранио муслиманима улаз у САД“, а након тога оставља и мужа са којим има одраслог сина како би имала лезбејску везу са небинарном латино комичарком двадесетак година млађом од ње, док Шарлот охрабрује промену пола своје ћерке јер у томе види улазницу за високи свет моде.

Ту су, наравно, и трагикомични, провидни покушаји да се задовоље императиви мултикултуралности и инклузивности, па је тако свака од три главне јунакиње спонтано добила по једну „обојену“ жену за дружбеницу (две Афроамериканке и једна Индијка), чиме се жели одагнати непријатна помисао о западњачким белачким привилегијама које су изграђене на суровој експлоатацији ресурса и робовског рада мањина широм планете.

На свом врхунцу, серија „Секс и град“ била је врцави тријумф урбаног гламура и конзумеристичког хедонизма који је америчка империја уживала крајем 20. и почетком 21. века. Без обзира на то да ли сте имали оправдане примедбе на вредности и животни стил веселе Содоме и Гоморе који је серија промовисала, морали сте да признате да су епизоде биле духовите, динамичне и добро написане и режиране.

У Србију је она стигла на таласу промена, одмах након петооктобарске обојене револуције, и то баш на телевизију Б92 која је у то време била ударна песница глобалистичких снага, чији је задатак био промена свести пораженог народа.

Вероватно ниједан телевизијски програм у историји није имао тако погубан утицај на породичне вредности и патријархални морал који је српски народ неговао кроз векове. Гледајући ту серију и уживљавајући се у судбине и догодовштине главних јунакиња, младе Српкиње су добиле брзи курс примењеног феминизма трећег таласа и илустроване лекције из неолибералне капиталистичке филозофије која каже да је за једну жену врхунац успеха својевољно одрицање од сопствене породице, фриволно испијање космополитен коктела по помодним ноћним клубовима и промискуитетно скакање из кревета у кревет са потпуним незнанцима.

Стварајући будаласту илузију да можете живети луксузно на Менхетну од писања једне колумне недељно, она је одвукла на странпутицу бројне лакомислене и лаковерне девојке које су поверовале да је њихов тајкун „Зверка“ одмах иза угла, удобно заваљен са томпусом у затамњеној лимузини којом планира да их одвезе у нови живот препун свакаквих раскоши и изобиља, горких плодова транзиционе пљачке која се одвијала иза кулиса журке.

Након 20 и кусур година болног и отрежњујућег животног и историјског искуства, јасно је свима да је све била само добро упакована лаж, да се журка лагано ближи крају, а да „варвари“ све јаче и све нестрпљивије ударају на капије.

Извор: РТ

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.