Тог 19. јула 1999. године на празник Св. Сисоја великог, отац Стефан је, видећи да хране у манастиру има мало да нахране народ који се ту склонио од шиптарске најезде, не јављајући се никоме узео колица и полако гурајући их изашао из манастира. Једна од монахиња је приметила да га нема и питала где је отац.
Рекли су да је управо отишао у набавку са Вујадином Вујовићем, наставником који је са осталим Србима уточиште нашао у манастиру. Отац Стефан је отишао верујући да се ништа лоше не може десити, као Јагње Божије, мирно, да би нахранио ближње своје.
Знамо на основу светоотачких књига да Бог благодат за мучеништво не даје свакоме, већ само најдостојнијима.
Тајанствени нестанак
Отац Стефан и наставник Вујадин се нису вратили, а не знамо да ли су стигли у продавницу. Код прве куће десно од манастира, поред пута за село нађена су само преврнута колица, као једини траг да су туда пешке кренули. Да ли је ту у шуми била шиптарска заседа или се нешто друго десило, не знамо.
Отац Стефан је нестао и његови посмртни остаци као и осталих Срба несталих и убијених тада у Клини и Истоку нису никада пронађени.
Свештеномучениче оче Стефане моли Бога за нас грешне!
