Мало је познато да је славни српски научник Михајло Пупин читаву своју имовину дао под хипотеку како би подигао кредит и финансирао нашу војску и пробој Солунског фронта.
За Србију је учинио више од било које лобистичке групе, а тако мало, готово ништа, смо му као земља и народ дали. Поштованији у Америци и свету него у домовини, Михајло Пупин је несебично користио репутацију свестки признатог научника да до краја живота помаже своју напаћену Србију.
Мајчино провиђење и рано детињство
Небеса су, чини се од самог почетка, имала важан намера за скромно сељаче из Идвора. Неписмена Олимпијада једну ноћ, у сну добија поруку. Јавља јој се, тврди, Свети Сава и каже: „Идвор је исувише мали за твог сина, пошаљи га у свет по знање“.
Иако неписмена, Пупинова мајка Олимпијада знала је да њеног сина чека светска слава. Касније ће управо та простодушна вера његове мајке, уверење да га Свети Сава штити и гледа из „небеске Србије“ и сећање на безбрижне чобанске дане у родном Идвору, остати нераскидива нит која ће све Пупинове изуме и научна достигнућа оплеменити вишим и јединим правим смислом – несебичном раду за добробит човечанства и своје домовине Србије.
Пупина је у Србији 81 годину после његове смрти „васкрсла“ Александра Нинковић Ташић. Посетиоцима је отворила врата његовог живота, надahnута, пре свега Пупиновом идејом водиљом да „ништа не чини човека тако срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао улажући у свој рад своје најбоље способности“.
„Сине – знање, то су златне лествице које воде у небеса“
„Замислите, неписмена жена шаље свог сина, са једном погачом, печеном гуском, шубаром и капутом у свет и испраћа га речима: ‘Сине, знање – то су златне лествице које воде у небеса, знање је светлост која осветљава наш пут и води нас у живот будућности пун вечне славе.’ И Пупин каже да иде у потрагу за вечном истином, што је синтагма његове мајке“, прича нам Александра док нас води кроз магично и нестварно путовање кроз Пупинов живот.
Игра светлости, 3D анимације и интеракција преко мобилне апликације посетиоцима доноси Пупинов свет, за који нам већ на почетку Александра даје кључ.
„То што га је неписмена мајка са толиком љубављу одгајила и ‘лекције’ на пашњацима Идвора најважније су му животне школе. За себе и Теслу је говорио: ‘Да нисмо обојица били загледани у велико пространо звездно небо над нама никада не бисмо постигли то што јесмо’“, цитира Александра.
Пупин – научник и иноватор
Пупин је постао светски признати научник изумом индукционих калемова без којих не би био могућ телефoнски саобраћај и модерне телекомуникације. Направио је и прву рентген слику у САД и тако скратио време излагања пацијента Икс зрацима, па је снимање трајало само неколико секунди.
То смо у српским уџбеницима и могли да прочитамо, али до скоро је већини било готово непознато да је Пупин био један од дванаесторица научника који су основали Агенцију за аеронаутику, која је касније прерасла у НАСА, био је председник Њујоршке академије наука и председник Универзитетског клуба у Њујорку. И све то као странац, човек који није рођен у САД.
Организовао је одлазак добровољаца из САД и слао велике личне прилоге у Србију
Пупин се целог живота, каже нам Александра Нинковић Ташић, борио за своју домовину Србију. Када је почео Први светски рат, америчку јавност обавештавао је о страдањима Србије и Црне Горе, организовао одлазак добровољаца из САД, слао велике личне прилоге у Краљевину Србију.
„Можемо рећи да је Пупин био највећи лобиста за Србију свих времена. Од анексије БиХ, преко Балканских ратова па до времена током и после Првог светског рата организује трибине и прикупљање помоћи за домовину, агитује и држи говоре у свим српским колонијама у САД, шаље добровољце на фронт. Бави се хуманитарним радом, али и дипломатијом, свим средствима се труди да свет сазна за Србију и њену улогу, тражи подршку.
Мало је познато да је био спреман да да читаву своју имовину под хипотеку како би подигао кредит и финансирао нашу војску и пробој Солунског фронта“, каже Александра, наводећи да је Пупин сав свој утицај подредио својој људској мисији да помогне Србију и свој напаћени народ.
Пупин је први у САД указивао да се Аустроугарска спремала за рат
Пупин је први, после сарајевског атентата, на бројним предавањима и састанцима у САД указивао да се Аустроугарска спремала за рат, као и о тешким околностима у којима су живели Срби. Говорио је да је атентат био последица ширења мржње против Срба. Користио је и своје личне контакте са утицајним Американцима да шири истину о Србији.
Као први дипломата Србије у САД и почасни конзул, спријатељио се са америчким председником Вудром Вилсоном, а након рата, на врху Беле куће вијорила се, први пут у историји, нека друга застава сем америчке – српска. Вилсон је тада одржао говор:
„У недељу, двадесет и осмог овог месеца, пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи…”
Био је пријатељ са Дагласом Џонсоном, који је после Првог светског рата био задужен да нацрта територијалне мапе на Балкану. Под утицајем Пупина, подносе се два меморандума – један за Јадранско питање и део Међумурја и други за Банат. Обa су прихваћена, промењене су границе Краљевине СХС и то у њену корист, а на штету Италије, Аустроугарске и Румуније.
Хуманитарни рад и подршка култури
Пупин 1915. позива 25 студената из угледних њујоршких породица да дођу у ратом опустошену Србију. Ту лече болесне, разносе храну, а кући шаљу писма препуна утисака о величанственом и храбром српском народу која објављују и њујоршке новине и гласило Колумбија универзитета на којем су се школовали.
„Нисмо имали шта да једемо, јели смо неки црни хлеб, без воде, добили смо само мало вина, отишли смо да видимо болесне и рањене, али људи у муци ћуте. Нису ни кукакли ни јаукали. Када пате људи овде ћуте, а када упадну у самртничку агонију неки од њих стављају руку на срце и почињу да певају!“
Пупин је 1915. писао и проглас „Србима у Америци“
У овом прогласу, славни спрски научник позива Србе у Америци да „све личне спорове и партијске распре предају прошлости“ и да се уједине, подсећајући их на жртве које су браћа у домовини поднела на бојном пољу.
Мало је познато да је најлепше монографије о манастирима Дечани, Манасија, Студеница, Милешева, Раваница… штампане управо из његовог фонда. Плаћао је дугове манастирима, доводио монахе из Србије у Америку да би у српској дијаспори ширили веру. Организовао је и писање и штампање књиге „Српска православна црква“ на енглеском.
У САД је сврстан међу три највећа научника
Пупин је био велики пријатељ са сликарем Урошом Предићем. Знали су се од детињства, дописивали се, а Предић је често молио пријатеља да финансијски помогне земљацима у домовини.
Пупин је тек пред крај свог живота проглашен почасним доктором Београдског универзитета, у време када је већ имао почасне докторате 17 светских универзитета и када су га Американци већ сврстали међу своја три највећа научника.
Пријатељство са Николом Теслом
Посебан кутак на београдској изложби посвећен је Пупиновом односу са Николом Теслом. „Није тачно да је сведочио против Тесле у његовом спору са Марконијем. Пупин гласно каже: ‘Тесла је прави изумитељ бежичног система и оставио је тај свој изум бесплатно човечанству’“, каже Александра.
Кратка биографија
Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор у општини Ковачица у Банату. Отац Константин, кога су звали Коста, и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце – 5 синова и 5 ћерки. Али дечије болести преживели су само Михајло и његове три сестре.
Пупин са 14 година одлази на школовање, пут га води од Панчева, преко Прага до Америке у коју одлази са 20 година. Ради физичке послове да би опстао и могао да учи. Научни изуми, 36 патентираних проналазака, доносе му светску славу, али Пупин пуних 40 година ради као наставник на Колумбија универзитету у Њујорку.
Био је ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имали су ћерку Варвару, удату Смит. Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.
