Психолог Снежана Анђелић изјавила је данас да деци у школи није потребан мобилни телефон и да школски правилници могу да забране њихово коришћење тако да када ученик уђе у школу – телефон не постоји.
„Телефон може да се смести на неко место и то је то. Мислим да је то једноставнији систем. Кад изађете из школе, то је већ одговорност родитеља да ли ће свом детету дати телефон да гледа у њега нон стоп или не. Школа има пуно право да то уради и закључавање телефона је много једноставније, али њима физички у руци тај телефон није потребан током боравка у школи”, рекла је Анђелићева за Танјуг.
Указала је да није поента да то буде само забрана, него да буде стил, начин живљења и култура понашања. „Поента је да ми то што сада стварамо као забрану претворимо у једну нормалност, тако да једном детету у основној школи не падне ни на памет да тражи да има телефон али и да родитељи то прихвате као једну нормалност – да телефон уопште не постоји као опција и то је наша култура живљења,у складу је са нашим вредносним системом и са нашим стилом васпитања”, навела је Анђелићева. Она је истакла да постоје различити елементи који изазивају проблем са концентрацијом и да телефон јесте један од њих.
„Проблем са концентрацијом изазива и немање покрета, трчања, скакања. Деца су бића којима је потребно пуно физичког покрета и то утиче на ниво концентрације, јер сад телефон поред тога што утиче на ниво концентрације, он утиче и на целокупан развој мозга”, додала је Анђелићева.
Према њеним речима, телефон доноси много стимуланса визуелно али је за то време тело пасивно и то доприноси до успоравања развоја разних проблема.
„У једном тренутку имате мноштво боја, мноштво акције, мноштво дешавања, а тело је пасивно. Тако да мозак прима инпут превелике акције и он то треба негде да смести у себи, да процесуира, да некако направи смисао тога што се види и мислим да то, у зависности од узраста деце, код мале деце тога буде превише. Значи, деца имају доживљај као да су у некој акцији, а они је у ствари само пасивно прате и то доприноси до успоравања развоја разних проблема као што су оријентација, концентрација, опажај и из тога је то јако опасно за тај рани развој”, навела је Анђелићева.
Она је такође казала да је кључно за наставу да буде интерактивна, наводећи да су деца бића која знају и да је поента да уче наставници и ђаци заједно.
Нагласила је да није поборник забране, поготово кад су тинејџери у питању али да је потребна промена вредносног система.
„Мислим да је забрана узалудна радња, ви забрањујете они крше, ви забрањујете они крше и то тако иде у недоглед. Поента је промене вредносног система, разумевања зашто нешто не сме да се ради и преузимања одговорности, тако да млади људи уче да сами буду одговорни за своје понашање и да за све што чине постоји последица”, навела је Анђелићева.
