Градски завод за јавно здравље Београд саопштио је да је март месец борбе против рака и да су превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома разнородне и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести.
Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу – престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
У саопштењу истичу да је брига за сопствено здравље брига за здравље заједнице и да унапређење животног стила треба да има за циљ достизање повољнијих здравствених исхода и умањења ризика за развој одређених обољења. Када је реч о унапређењу животног стила, указују да је пре увођења промена у животним навикама важно потражити мишљење стручњака и консултовати се са својим лекаром.
Додају да се различити приступи у промени животног стила често темеље на заједничком именитељу – постепености увођења промене и када је реч о променама у исхрани, бављењу здравом физичком активношћу.
„Одржање промене може представљати изазов, и стога је увек важно вратити се на почетни и основни мотив за промену. Обележавање Месеца борбе против рака увек има јединствен циљ у овом пољу – да нас подсети, мотивише, пружи идеје и утврди у уверењу да је промена у животном стилу могућа и делотворна, пружајући на тај начин додатан подстрек активностима у пољу превенције малигних болести у нашој земљи”, наводи се у саопштењу.
Такође, у саопштењу подсећају и на процене Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину да је у свету регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора.
Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916.000 смртних случајева), рак јетре (830.000 смртних случајева), рак желуца (769.000 смртних случајева) и дојке (685.000 смртних случајева).
Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету.
Економски значај малигних болести такође је значајан и растући, а процене су да су у свету, трошкови повезани са раком у 2010. износили 1.16 билиона долара, што недвосмислено говори да поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор једног друштва у различитим сферама.
Указују да су процене у свету такве да је око трећина свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Подсећају и на податке за Србију из 2024. године када је од свих малигних тумора оболело 41.472 особа, од којих је било оболелих 21.793 мушкараца и 19.679 жена. Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате, а код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима, а научна истраживања довела су до закључка да се од 30 до 50 одсто малигних болести може спречити избегавањем познатих фактора ризика, употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 одсто смртних случајева од рака у свету.
Такође, наводе да конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре, прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате), а свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
„Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 одсто смртних исхода од рака у земљама у развоју и шест одсто у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Хелицобацтер пyлори (рак желуца)”, наводи се у саопштењу, преноси Танјуг.
