Усташе из Подравске Слатине и других делова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 350 српских цивила из села Кометник и суседног засеока Добрић, недалеко од Воћина.
Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над целокупним становништвом неког српског села у Славонији.
На лицу места, у селу Кометник, убијено је 28 становника, док су остали депортовани ван села.
Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са децом /помиње се бројка од 190/ одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, изоловане у привременом логору.
У подруму воћинског затвора од недостатка ваздуха угушило се 25 затвореника, док су остали убијени из пушака 14. јануара 1942. године.
Дана 12. јануара 1942. године дошло је до директног окршаја између мање групе партизана и усташа. Том приликом погинуло је пет усташа, а двојица су рањена, од којих је један касније умро.
Партизани су се након борбе повукли на Папук, док су се усташе вратиле у Воћин и сачекале појачање из Осека, Белишћа и Вировитице.
Око 300 усташа и домобрана почело је да пали и пљачка српске куће. Цивили који су покушали да побегну или су пружали отпор убијени су на лицу места, док су остали ухапшени и одведени у Воћин.
На православну Нову годину, 14. јануара, почињен је до тада највећи покољ српске популације у Славонији. Убијени су готово сви мушкарци из села Јоргићи, Зубовићи, Добрићи, Кометник и Секулинци.
Следећег дана, 15. јануара, усташе су транспортовале тела побијеног становништва у унапред припремљену масовну гробницу источно од Воћина, дуж обале реке Воћинке.
