НБА лига покушава да реши проблем „танковања“, система у којем екипе намерно губе како би имале што бољи пик на драфту, али се чини да предложено решење ствара још веће проблеме.
Танковање је озбиљан проблем за НБА лигу. Пуко губљење утакмица се за екипе попут Вашингтона претворило у хронично обољење, али и та медаља има две стране.
Лоши тимови попут Вашингтона и Јуте не добијају првог пика на НБА драфту. Прошле године је први пик отишао Даласу, који је Луку Дончића послао у Лејкерсе у мистериозном трејду који нимало није био логичан.
Далас је имао 1,8 одсто шанси за првог пика и добили су генерацијског талента Купера Флега. Циници ће рећи – као награду за то што су Дончића поклонили Лејкерсима, преноси Б92.
Годину дана пре тога први пик је отишао Атланта Хоксима, који су имали три одсто шанси и изабрали Закарија Ризашеа, да би 2023. године Сан Антонио Спарси добили Виктора Вембањаму, француско чудо од детета и легитимног наследника Тима Данкана у смислу лидера франшизе и особе око које граде нови идентитет.
Тада су по 14 одсто шанси, поред Спарса, имали Хјустон Рокетси и Детроит Пистонси.
Мислите да је то раритет? Погледајмо само 2019. годину. Њу Орлеанс Пеликани са шест одсто шанси добијају првог пика, Мемфис са шест одсто шанси добија другог пика и они добијају на тацни Зајона Вилијамсона и Џа Моранта и шансу да окрену стање у својој франшизи.
Тада су са 14 одсто шанси „извисили“ Њујорк Никси, који су пали на треће место, Кливленд Кавалирси на пето и Финикс Санси на шесто место.
Обратите пажњу на овај податак: Индијана Пејсерси, Денвер Нагетси, Мајами Хит, Јута Џез и Мемфис Гризлиси никада у својој историји нису имали првог пика на НБА драфту!
Шарлот Хорнетси (пре тога Бобкетси) су имали само једном право да бирају први, а и они спадају у групу екипа које су константно лоше и у фази ребилдинга.
Многи ће говорити да је лутрија намештена и подсетити на прву лутрију 1985. године, када су Њујорк Никси на чудан начин добили првог пика и Патрика Јуинга.
Ево још једног занимљивог податка – Њујорк Никси никада више нису имали првог пика. Највиши су били 2019. године када су имали трећег пика, потом су два пута имали четвртог пика (2014. и 2015), а 2002, 2008, 2009, 2010, 2016, 2017, 2018. и 2020. године имали су седмог пика или ниже.
Дакле, за 40 година – ниједан први пик (а видите и сами пример екипа које никада нису имале првог пика), и само једном су били у Топ 3, а само три пута у Топ 5.
Идемо са још примера. У домену ових 40 година, од 1985. до 2025. године, Вашингтон Визардси су два пута имали првог пика и шест пута су били у Топ 5.
Денверу је највиши био трећи (Махмуд Абдул-Рауф) и само осам пута су били у Топ 5. Мемфис и Мајами су у сличној ситуацији.
Када погледамо комплетну историју НБА лиге, Кливленд Кавалирси су имали највише првих пикова – чак шест. Сетимо се само бизарне ситуације са Тедом Степијеном и чувеног текста о њему.
Лига је дословно морала Кавсима да поклони пик да се не угасе… Визардси такође имају шест првих пикова, а четири су била пре 1963. године.
Хјустон их има пет и само један у 21. веку (Јао Минг 2002), Сакраменто Кингси такође пет и ниједан у 21. веку, Атланта само 2024. године, а пре тога последњи пут 1975.
Следе Вориорси, Бакси, Никси, Орландо, Филаделфија и Портланд са по четири, три пута су први бирали Детроит, Клиперси, Лејкерси и Спарси (Адмирал, Данкан и Вемби).
По два пута су бирали Нетси, Булси, Тимбервулвси, Пеликани и покојни Стимролерси, а по једном Бостон, Шарлот, Далас, Финикс, Торонто и угашени Питсбург.
Било је одређених фаворизовања од стране лиге и раније, као што видите, али тренутно ствар прети да се отргне контроли и нови правилник би лако могао да допринесе томе.
НБА препознаје проблем и жели да га реши. Такође су спремни на оштар потез због све већих скандала око коцкања и клађења и желе да елиминишу факторе ризика који воде у катастрофу.
НБА лига понекад личи на кулу од карата, а ова њихова битка да промене лутрију може да доведе до урушавања – да и не помињемо пројекте попут НБА Африке, ВНБА, развојне лиге (Г лига) или НБА Европе која ускоро креће.
Све је на стакленим ногама.
Тренутно желе да елиминишу тенденцију намерног губљења утакмица, а могли би да погледају у суседно двориште и од НХЛ-а препишу лутрију која је најпоштенија – тамо је циљ да се најлошији награде и то им успева.
Најлошије екипе у НБА имају по 14 одсто шанси за првог пика, а најбоље 1,9 одсто, док у НХЛ-у најлошији тим има 18 одсто шанси, други најлошији 13,5, затим 11,5 и тако редом до 16. екипе која има 0,5 одсто шанси. Учествују сви који нису ушли у плеј-оф.
Шта НБА лига предлаже?
Најновије идеје укључују замрзавање будућих заштићених пикова, фиксирање лутријских тимова на позицију на којој се налазе 1. марта и забрану да тим има пик у Топ 4 две године заредом.
Ово можда делује паметно, али је изузетно опасно и трапаво и лако може довести до хаоса. Неће то спречити танковање, можда ће само спречити ситуације попут оних у којима су били Далас или Филаделфија прошле године, када су због повреда пред крај сезоне одлучили да губе.
Већ је напоменуто ко све није имао првог пика, шта се дешавало са Кливлендом, Лејкерсима, Сан Антониом и другима. Спарси, уз Оклахома Сити Тандере, имају 45 одсто свих пикова у наредних пет година (укључујући и замене), што је бруталан податак.
ОКЦ и САС су две најјаче екипе у лиги. Само су Спарси успели да три пута заредом победе Оклахому, док Тандери ван тога имају само два пораза.
Сада лига жели да блокира тимове и спречи танковање управо онакво какво су радили Сан Антонио и Оклахома – купујући пикове и градећи тим преко драфта за шампионске амбиције.
Замислите да овај систем буде на снази 2026. године (неће бити, али као пример): Јута Џез, једна од најлошијих екипа, испадне из Топ 8 и добије деветог пика.
Тај пик иде Оклахоми – најјачој екипи у лиги. НБА правила не мењају услове за пикове који су већ трејдовани под старим правилима, што додатно може да оштети лигу.
Овај правилник би дословно убио мале франшизе. Можда нисте знали, али Њу Орлеанс Пеликани немају власника откако је претходни преминуо.
И раније су дуго били без власника, па се лига старала о њима и тада стопирала чувени трејд Криса Пола у Лејкерсе, шаљући га у Клиперсе.
Приче о експанзији у Лас Вегас и повратку у Сијетл додатно би утицале на лутрију и поредак, јер се квалитет екипа разводњава, број играча расте, а шансе за првог пика опадају.
НБА и даље покушава да поправи лутрију, јер она не испуњава своју основну сврху – да тимови брзо уђу и изађу из ње, уступајући место онима којима је помоћ најпотребнија.
Када би се више бавили тимовима који су константно на дну, а мање звездама и великим градовима, проблем би можда био лако решив.
Лејкерси, Клиперси, Никси, Нетси – они увек могу лакше да се снађу него Денвер, Шарлот или Вашингтон.
Историја је то више пута показала.
НБА мора да пронађе решење које неће фаворизовати богате и неће саплитати мале. Иако делује да је систем праведан, рупе и могућности за злоупотребу и даље постоје.
Скандал око коцкања је уздрмао лигу – можда и с разлогом. Сада је време да НБА очисти сопствено двориште, а лутрија за драфт може бити први корак.
За сада је јасно да је предлог рецепт за самоуништење. Шта ће бити коначно – време ће показати.
