Савремена технологија омогућава да се на тај начин произведу струја, процесна пара за индустријске потрошаче, топла вода и енергенти потребни за даљинско грејање или хлађење. Да отпад нису само депоније из којих неретко куља дим (најчешће метан), већ да смеће може да буде и сировина за производњу енергије у више наврата је потврдила европска пракса. При томе метан има глобални потенцијал загревања, који је око 28 пута већи од потенцијала угљен-диоксида (ЦО2)
Пораст потражње за енергијом, њена све већа цена и све тежа доступност могу додатно да мотивишу не само државни већ и приватни сектор да размишља о инвестицијама у оваква постројења, наводи се у Белој књизи о добијању енергије из отпада у Србији, недавно представљеној јавности коју је објавило Удружење „Инжењери заштите животне средине”.
Око 90 одсто отпада може се искористити за добијање енергије
Савремена технологија омогућава да се на тај начин произведу струја, процесна пара за индустријске потрошаче, топла вода и енергенти потребни за даљинско грејање или хлађење
(Фото А. Васиљевић)
Да отпад нису само депоније из којих неретко куља дим (најчешће метан), већ да смеће може да буде и сировина за производњу енергије у више наврата је потврдила европска пракса. При томе метан има глобални потенцијал загревања, који је око 28 пута већи од потенцијала угљен-диоксида (ЦО2)
Пораст потражње за енергијом, њена све већа цена и све тежа доступност могу додатно да мотивишу не само државни већ и приватни сектор да размишља о инвестицијама у оваква постројења, наводи се у Белој књизи о добијању енергије из отпада у Србији, недавно представљеној јавности коју је објавило Удружење „Инжењери заштите животне средине”.
Постројења за добијање енергије из отпада у Европи снабдевала су још 2015. године 18 милиона становника електричном енергијом и 15,2 милиона топлотном енергијом, што је у значајној мери допринело смањењу употребе фосилних горива и емисије гасова са ефектом стаклене баште у поређењу са електранама.
Замена горива, било да је у питању природни гас, нафта, камени угаљ или лигнит, у опсегу је од 10 до 50 милиона тона фосилних горива које неће бити потрошене од стране традиционалних електрана, што резултира избегавањем емисије 24 до 49 милиона метричких тона ЦО2 док се производи еквивалентна енергија. Приликом добијања енергије из отпада, маса отпада се смањује за 75 одсто, а запремина за 90 процената. Ово значајно смањује количине отпада које се одлажу на депоније, продужавајући на тај начин њихов животни век.
Током процеса добијања енергије из отпада количина ослобођених гасова са ефектом стаклене баште, који су узрочници климатских промена, далеко је мања у односу на најсавременије санитарне депоније. Технологија добијања енергије из отпада у Европи је строго регулисана, уз примену високих еколошких стандарда. У постројењима се отпад третира на температурама 850 степени Целзијуса и више, чиме се уништавају патогени организми.
Када је реч о Србији, највећи део отпада завршава на несанитарним и дивљим депонијама, где долази до загађења и околине и угрожавања јавног здравље. Велики енергетски потенцијал отпада, депонијски гас који се ствара разградњом отпада, неконтролисани услови на неуређеним депонијама и непостојање адекватних система за заштиту главни су проблем.
Програм управљања отпадом у Србије до 2031. године предвиђа развој инфраструктуре за производњу горива из отпада у регионима великих насеља. Планирана су три објекта, сваки просечног капацитета од око 75.000 тона годишње. Најновија процена показује да се годишње рециклира око 15 одсто комуналног отпада, с тим што јединице локалне самоуправе доприносе рециклажи са свега до три одсто. У исто време се 27 одсто укупног комуналног отпада у ЕУ термички обрађује у постројењима за добијање енергије из отпада, рециклира и компостира 48 процената, а 24 одсто комуналног отпада још увек се одлаже на депоније.
Енергијом добијеном из отпада може се производити електрична енергија, процесна пара за индустријске потрошаче, топла вода и енергија потребна за даљинско грејање или даљинско хлађење.
Врсте отпада које се потенцијално могу користити за добијање енергије укључују био-гас, био-дизел, биоетанол, отпадно уље (минерално и синтетичко), отпадно уље (биљна уља, јестива уља), отпадни растварачи, дрвни отпад, отпадна гума, пластика, папир… Поред топлотне моћи, постоје и други критеријуми за процену погодности отпада за процес добијања енергије.
Технологија добијања енергије из отпада се у Европи примењује деценијама, а тренутно је у раду више од 500 таквих постројења. Усклађена је са најстрожим законским прописима и највишим стандардима заштите животне средине. За успешан развој овог система у Србији кључно је осигурати примарну селекцију отпада на месту настанка.
За Србију не постоје тачни подаци, али се процењује да више од 90 одсто комуналног отпада у земљи заврши на санитарним, несанитарним и дивљим депонијама, укључујући значајан део индустријског отпада који се може искористити за добијање енергије, наводи се у Белој књизи.
