Њујоршка библиотека, једна од најзначајнијих светских институција за очување и развој културе, науке и историје, међу бројним драгоценостима чува и писма српског генија Николе Тесле упућена његовом пријатељу – архитекти Стенфорду Вајту поводом изградње лабораторије и торња у Ворденклифу, на Лонг Ајленду.
Та библиотека на Петој авенији, под називом New York Public Library, коју годишње посети и осам милиона туриста, чува Теслина писма, њих шест, као и четири картице са Теслиним потписом којим се он одјављивао на изласку, а на којима је наведено и да је тада живео у хотелу „Валдорф Асторија”.
Три писма написана су архитекти из „позлаћеног доба” САД Стенфорду Вајту, који је пројектовао неке од главних њујоршких симбола – чувени мермерни Вашингтонски лук и први Медисон сквер гарден, док су три упућена америчком проналазачу Бенџамину Миснеру поводом књиге коју је писао о радио-динамици и Теслином раду на развоју уређаја на даљинско управљање.
Према речима некадашњег директора Музеја Николе Тесле у Београду и аутора књиге „Тесла – дух, тело и визија” Бранимира Јовановића, са којим смо разговарали уочи предавања одржаног у Њујорку, та библиотека у срцу Менхетна за Теслу је била важно место, јер му је нудила приступ великом обиму литературе за истраживања и анализе – „више социјалне природе, а на основу којих је давао и данас задивљујућа предвиђања”.
Истовремено, библиотека је за Теслу, како за Танјуг додаје Јовановић, била и уточиште због близине Брајант парка, где је у познијим годинама, када се полако усамљивао и природно губио старе пријатеље, проводио време хранећи голубове, који су му, можда, били и једино право друштво.
„Иза библиотеке је Брајант парк, за који је везана симболична анегдота из 1917. године када је Тесла био позван да прими златну Едисонову медаљу од Америчког друштва електроинжењера. Усред те свечаности једноставно је нестао, тражили су га и нашли у парку како храни голубове. Очигледно, од тог признања му је било некако много важније да испуни личну ‘дужност’ према тим дивним птицама”, казао је Јовановић.
Тесла је у библиотеци био редован посетилац, што је, како је Јовановић додао, дошло до изражаја после 1900. године и градње Ворденклифског торња, за који му је новац дао Џ. П. Морган – један од најмоћнијих људи тог времена и оснивач компаније Ју-Ес Стил.
„Често је Тесла одатле одлазио неколико блокова даље до куће Џ. П. Моргана – садашње Морган библиотеке, где му је објашњавао значај свог величанственог пројекта”, додао је Јовановић, са којим је Танјуг, као носилац титуле Тесла амбасадор, разговарао поводом реализације серијала „Тесла човек будућности”, снимљеног уз подршку Министарства информисања и телекомуникација.
„Морган је Тесли дао иницијални новац – 150.000 долара, али га касније није подржао, јер је пројекат бежичног преноса енергије био компликован и скуп, а уз то Маркони је у то време направио једноставан пренос сигнала. То велико разочарање навело је Теслу да се запита у каквом свету живи”, рекао је Јовановић уочи предавања о Теслиним доприносима технологији осветљења које је као кључни говорник одржао у Морган библиотеци – једној од најлепших и најзначајнијих на свету.
Јовановић, који је годинама изучавао Теслину архиву – а само музеј у Београду има 160.000 докумената – каже да му је лично најинтересантнији један од Теслиних закључака дат пре 1923. године у одговору на питање новинара шта мисли о савременој цивилизацији.
Рекао је да је она невероватна – да се никада није десило ништа слично да се једна цивилизација тако брзо развија и мења друштво, али је и нагласио да нас та технологија, која нам олакшава живот и чини га безбеднијим и удобнијим, не води у правцу истинске културе и образовања – просветљења, већ деструкције.
Тесла је, према речима Јовановића, додао да ће цивилизација, ако настави да се креће тим правцем, пропасти као и све велике цивилизације и да ће доћи до деструкције идеала. Оценио је и да људи нису напредовали на пољу изградње личности, карактера, већ конструисања машина.
„Тесла је стварно предвидео – али изучавањем трендова, а не зато што је нешто сањао и маштао – нестабилност коју данас живимо. Тиме нам је, што је важно, оставио и врло интересантну поруку. На питање тог новинара шта треба да радимо ако нисмо на добром путу, рекао је да развој цивилизације не може да почива на решавању социјалних односно материјалних проблема, већ је потребно да се реше и духовни и морални проблеми”, навео је Јовановић.
Некадашњи директор Музеја подсетио је и на анегдоту из времена Првог светског рата која, како је оценио, најбоље осликава Теслину способност да сагледа шири контекст.
„Један наш човек га је питао како ће се рат завршити. Тесла му је одговорио – јако је тешко, али се неће завршити лоше по нас. Човек му каже – како неће, па зар не видите да је огромна та немачка снага. Тесла одговори – јесте, али није јача од оне силе уједињене са српском војском”, казао је Јовановић, који је и аутор књиге „Теслин чудесни свет”.
На констатацију тог човека да све што каже значи да види будућност, Тесла му је одговорио: „Не – ја видим могућност”, испричао је Јовановић и додао да је Тесла на тај начин демистификовао свој рад и размишљања.
Тесла је у то време, како је подсетио Јовановић, написао и чланак у којем је демонстрирао како је анализирао податке на основу којих је објавио предвиђање да ће рат трајати пет година, баш као што се и десило.
Њујоршка библиотека, основана 1895. године, смештена у велелепној Шварцмановој згради на чијем улазу стоје два мермерна лава – Стрпљење и Храброст, поседује 55 милиона књига, мапа, фотографија, филмова, микрофилмова, рукописа и друге архивске грађе.
Теслина писма чувају се на Одељењу рукописа и архивске грађе, и потичу из периода 1895–1915. Међу тим писмима су и она које је Тесла 1901. године слао пријатељу, чувеном архитекти Стенфорду Вајту у вези са пројектом „Ворденклиф”, који је подразумевао изградњу торња и лабораторије, као и преписка са инжењером Бенџамином Миснером о Теслиним експериментима са радио-динамиком и уређајима на даљинско управљање, као и оним које покрећу пропелери. Колекција укључује и четири карте за библиотеку и белешке потписане Теслином руком.
У једном од писама Вајту, са којим је постао пријатељ, а упознали су се у чувеном Плејерс клубу, основаном 1847, који је и данас отворен и представља национални историјски симбол САД, Тесла срдачно захваљује на пријатељском интересовању и залагању у његово име.
Такође, обавестио га је да ће се обратити надлежнима како би, ако буду у могућности, у потпуности расчистили земљиште, као и да жели да радови буду спроведени што је брже могуће.
„Са великим задовољством ћу следити Ваш савет и молим Вас да будете потпуно слободни у избору и у свим аранжманима у вези са пројектом”, навео је Тесла, који се у писмима Вајту потписивао са „искрено Ваш”.
Једно од писама написано је у време атентата на 25. председника САД Вилијама Мекинлија, што га је, како је нагласио, ипак мање запрепастило од процена које су се тицале изградње торња.
„Нисам био ни приближно толико запрепашћен вешћу о атентату на председника колико сам био достављеним проценама, а које сам примио синоћ са Вашим писмом. Једно је сигурно: кулу не можемо изградити како је замишљена. Не могу Вам описати колико ми је жао, јер моји прорачуни показују да бих са таквом конструкцијом досегнуо чак преко Тихог океана”, навео је Тесла.
У писму је навео да константно размишља о тим проценама и да је дошао до закључка да би најбољи план био да се врате једном његовом старијем пројекту, који подразумева употребу две, а можда и три куле, али знатно мањих димензија.
„Задржали бисмо исти облик куле и само смањили њене мере. Вероватно ће бити најбоље да се усвоји решење са две куле и ниским централним делом за машинерију. Данас ћу извршити прорачуне и видети до које мере могу да смањим висину, а да се битно не наруши ефикасност”, навео је Тесла у писму и додао да ће Вајта обавестити о томе чим буде могуће.
Тесла, такође, обавештава Вајта да се састао са људима из компаније Американ Бриџ како би утврдио да ли ће моћи да изграде куполу на његовој згради без већег застоја.
„Пошто ће та ставка одузети највише времена, неопходно је предузети све прелиминарне кораке како би радови могли да започну чим одобрите планове”, написао је Тесла и навео да верује да је Американ Бриџ компани најбоља за тај посао.
Вајта је замолио да се не обазире на његов предлог ако сматра супротно, и додао да ће му компанија Бетлехем стил испоручити лимове, и да не може да уради поруџбину док се не усагласе око свих детаља.
Њујоршка библиотека чува и збирку средњовековних и ренесансних рукописа из периода између 850. и 1600. године са илуминираним манускриптима, молитвеницима, библијама, класичним делима на латинском, старогрчком и другим језицима. Све то чини ово место простором где се спајају наука и хуманистичке дисциплине, и где истраживачи из целог света имају приступ оригиналним изворима.
Серијал „Тесла човек будућности” реализује се поводом 170 година Теслиног рођења. Садржи бројне приче о месту које један од највећих умова човечанства данас заузима у САД – од Националне куће славних проналазача, преко Смитсонијана и Колумбија универзитета, до Лонг Ајленда – лабораторије и куће у којој је живео у време изградње чувеног Ворденклифског торња.
