Ovi simboli su deo potpuno nedešifrovanog pisma iz sofisticirane drevne civilizacije stare hiljadama godina. I oni ostaju trajna misterija koja je izazvala burne debate, pretnje smrću istraživačima i novčane nagrade za traženi odgovor. Najnoviju takvu nagradu je prošlog meseca ponudio glavni ministar jedne indijske države: milion dolara svakome ko može da dešifruje pismo civilizacije doline Inda, koja se protezala preko današnjeg Pakistana i severne Indije.
„Zaista važno pitanje o praistoriji Južne Azije potencijalno bi moglo biti rešeno ako budemo u stanju da u potpunosti dešifrujemo scenario“, rekao je Rajesh P. N. Rao, profesor računarskih nauka na Univerzitetu u Vašingtonu koji je radio na njemu više od decenije, prenosi CNN.
Ako se dešifruje, pismo bi moglo da pruži uvid u civilizaciju bronzanog doba za koju se veruje da je bila rival drevnom Egiptu i Mesopotamiji. Neki veruju da su na ovom prostoru živeli milioni ljudi, sa gradovima naprednog urbanističkog planiranja, standardizovanim težinama i merama i širokim trgovačkim putevima. Možda još važnije, dešifrovanje ovog pisma bi moglo pomoći da se odgovori na fundamentalna pitanja o tome ko su bili ljudi iz doline Inda i njihovi potomci.
Iako je pismo ostalo nerešeno od kada su njegovi najraniji uzorci objavljeni 1875. godine, znamo nešto o samoj kulturi doline Inda – zahvaljujući arheološkim iskopavanjima velikih gradova poput Mohendžo-Daroa, koji se nalazi u sadašnjoj pakistanskoj provinciji Sind, oko 510 kilometara severoistočno od Karačija.
Ovi gradovi su nastali duž mrežnog sistema kao što su Njujork ili Barselona, i bili su opremljeni sistemima za odvodnjavanje i upravljanje vodom – karakteristikama koje su u tom trenutku bile „bez premca u istoriji“.
Ali ono što znamo o civilizaciji Inda ograničeno je u poređenju sa bogatstvom dostupnih informacija o njenim savremenicima, kao što su drevni Egipat, Mesopotamija i Maje. To je uglavnom zbog nedešifrovanog pisma, koje je pronađeno na artefaktima kao što su grnčarija i kameni pečati. Postoji nekoliko razloga zašto je do sada bilo tako teško dekodirati ovo pismo. Prvo, nema toliko artefakata za analizu – arheolozi su pronašli samo oko 4.000 natpisa, u poređenju sa procenjenih pet miliona reči dostupnih na staroegipatskom, što uključuje hijeroglife i druge varijante. Mnoge od tih relikvija Inda su veoma mali, često kameni pečati veličine jednog kvadratnog inča – što znači da je pismo na njima kratko, većina sekvenci sadrži samo četiri ili pet simbola. Ono što je najvažnije, još uvek ne postoji dvojezični artefakt koji sadrži i pismo doline Inda i njegov prevod na drugi jezik. Takođe, većina stručnjaka veruje da je pismo napisano s desna na levo, a mnogi spekulišu da je korišćeno i u verske i u ekonomske svrhe, kao što je obeležavanje predmeta za trgovinu.
Za neke istraživače, rešavanje ovog pisma nije samo intelektualna radoznalost ili akademsko proučavanje – to je egzistencijalno pitanje visokog uloga. To je zato što veruju da bi to moglo da reši kontroverzu o tome ko su tačno bili ljudi Inda i na koji način je migracija tekla, u Indiju ili iz nje.
