Требало је да дубока држава чује знак за узбуну пре пет година када је кандидат на председничким изборима Џо Бајден објавио да ће, уколико буде изабран за председника, бити одлучан да натера саудијске владаре „да плате цену, доводећи их у положај изопштеника, што они и јесу”.
Бајден jе био толико груб да је то било готово безочно док је говорио о саудијској краљевској кући. Рекао је да „има сасвим мало онога што је вредно искупљења у садашњој саудијској влади” под краљем Салманом.
Али, уместо тога, дубока држава се осећала задовољно због саме чињенице да ће Бајден бити човек који ће наследити Доналда Трампа и изменити начин политичког деловања из Трамповог времена. Тада је Саудијцима праштано кршење људских права како би били сачувани послови у америчкој индустрији оружја.
Бајден је до тада већ вероватно знао шта су америчке обавештајне службе разоткриле о улози Мохамеда бин Салмана, саудијског престолонаследника и де факто лидера земље, у убиству дисидентског новинара Џамала Кашогџија, који је био „стратешки ресурс” ЦИА за вођење процеса смене на саудијском престолу и осигуравању да промена на челу државе протекне у складу са америчким интересима. Кашогџијево смакнуће обогаљило је вашингтонски план да у Ријаду поставе снисходљивог владара.
Истек споразума
Данас је све то само историја. Али за разлику од Бурбона, саудијска династија нити заборавља нити прашта. Они такође имају бескрајно стрпљење, и сопствени концепт времена и простора. Прошле недеље, 9. јуна, они су узвратили ударац. У раскошном краљевском стилу Ријад је прошле недеље допустио да педесетогодишњи уговор о петродолару између САД и Саудијске Арабије једноставно истекне.
Подсећамо, термин „петродолар” означава кључну улогу америчког долара, као валуте која се користи за трговину сировом нафтом на светском тржишту у складу са америчко-саудијским договором који је постигнут још 1974. године, убрзо након што су САД напустиле златни стандард.
У историји глобалних финансија мало је споразума донело толику корист некој држави колико је пакт о петродолару донео америчкој економији. У основи, споразумом се одређује да ће Саудијска Арабија вршити своју извозну трговину нафте тргујући искључиво у америчким доларима те да ће инвестирати вишак својих прихода од нафте у обвезнице америчког Министарства финансија, као и да ће заузврат САД обезбедити краљевству војну подршку и заштиту.
Био је то договор према којем су обе стране биле добитници. САД су обезбедиле сигуран извор нафте и привезано тржиште за свој дуг, док је Саудијска Арабија осигурала своју економску и укупну сигурност. Заузврат, деноминација нафте у доларима уздигла је статус долара до нивоа светске „резервне валуте”.
Од тада, глобална потражња долара као средства за плаћање нафте помогла је да се одржи снажна валута, стога не само да увоз постане релативно јефтин за америчке потрошаче већ и да системски прилив страног капитала – куповином обвезница Министарства финансија – одржава ниске каматне стопе и робусно финансијско тржиште.
Сувишно је говорити да истек америчко-саудијског споразума „нафта за безбедност” из 1974. има далекосежне последице. На најочигледнијем нивоу, означава померање динамике моћи на тржишту нафтом уз појаву нових алтернативних извора енергије (односно обновљивих избора енергије и природног гаса) и нових држава произвођача нафте (као што су Бразил и Канада). Све ово доводи у питање традиционалну доминацију Западне Азије. Али ово је само оно што се види на први поглед.
Крај доминације долара?
Кључно је да би истек уговора о петродолару могао ослабити амерички долар и, последично, америчко финансијско тржиште. Уколико се нафтом тргује другим валутама, а не само доларом, то би могло да води опадању глобалне потражње за зеленим новчаницама што би, заузврат, водило вишој инфлацији, вишим каматним стопама и слабијем финансијском тржишту у САД.
У будућности можемо очекивати знатну промену у глобалној динамици са растућим утицајем економија у развоју, променама енергетске панораме и тектонским померањем у глобалном финансијском поретку како он буде улазио у „пост-америчко” доба. Суштина је да доминација америчког долара више није загарантована.
Неупитно је да Саудијска Арабија има разрађен план деловања. Четири дана пре истицања договора нафта за безбедност, Ројтерс је извесио (ОВДЕ) да се Саудијска Арабија придружила проби прекограничне дигиталне валуте којом доминира кинеска Централна банка, „у складу са оним што би могао бити корак ка мањој употреби долара у светској трговини нафтом”.
Банка за међународна поравнања са седиштем у Швајцарској, међународна финансијска институција која је у власништву централних банака држава чланица, навела је ово у саопштењу од четвртог јуна. То значи да је саудијска централна банка постала „пуни учесник” пројекта Ем-Бриџ, кооперације покренуте 2021. између централних банака Кине, Хонг Конга, Тајланда и Уједињених Арапских Емирата.
У саопштењу Банке за међународна поравнања назначено је да је Ем-Бриџ досегао фазу „минимално одрживог производа” – односно да је спреман да пређе даље од фазе прототипа. Узгред буди речено, 135 држава и валутних заједница – које представљају 98% светског БДП-а – сада истражују дигиталне валуте централних банака (ОВДЕ).
Ступање Саудијске Арабије, велике економије из Г20 и највећег извозника нафте на свету, упућује сигнал да ће се у најскорије време развити опсежна платформа за намирење у трговини природним добрима без учешћа америчког долара, са новом технологијом која стоји у основи овог пројекта. Занимљиво, трансакције Ем-Бриџа могу да се користе кодом на основу којег функционише кинески електронски јуан!
Намера је да се модернизује плаћање повећањем функционалности и да се обезбеди алтернатива физичкој готовини, која ионако делује као да је у терминалном опадању. Кина доминира пројектом Ем-Бриџ и изводи највећи светски пробни пројекат дигиталне валуте централне банке који сада досеже до 260 милиона људи и обухвата 200 могућих сценарија плаћања, од електронске трговине до исплате владиних подстицаја.
Истина, и друге растуће економије, укључујући Индију, Бразил и Русију такође планирају да покрену дигиталне валуте током наредних годину или две дана, док Европска централна банка почиње да ради на пробном пројекту дигиталног евра са могућим покретањем заказаним за 2028. годину.
Овоме би требало додати план Русије да створи нови систем плаћања БРИКС-а који ће у потпуности заобилазити долар. Московска берза објавила је у среду да ће престати да тргује у доларима и еврима почев од 13. јуна.
„Егзистенцијална димензија”
Према томе, истек споразума између САД и Саудијске Арабије прошлог викенда је симбол разноврсних изазова који долазе са разних страна према неупитном положају долара као „резервне валуте”. Конкретно, ближи се крај неспутаној слободи коју је Америка уживала да по вољи емитује доларе и да живи далеко изнад својих могућности, намећући своју глобалну хегемонију.
Све је израженија нелагодност међу америчким елитама да би удобан живот могао да се прекине уколико тескобни терет дуга потопи америчку економију. У интервјуу који је јуче дала за Си-Ен-Би-Си, министарка финансија Џенет Јелен упозорила је да високе каматне стопе отежавају овај терет, пошто САД морају да се носе са масивним дуговањем од 34,7 хиљада милијарди долара.
Наравно, још увек не постоји јасна алтернатива америчком долару као водећој светској резервној валути, али јасно је да напетости у глобалној трговини и све веће прибегавање царинама и санкцијама могу да поткопају ту улогу пре или касније, пошто страни инвеститори постају све више забринути због (не)одрживости америчког јавног дуга.
Агенција Фич Рејтинг приметила је јуче да ће „високи примарни дефицит и виши трошкови сервисирања камата наставити да повећају оптерећење које представља амерички јавни дуг и након новембарских избора, без обзира ко победи”.
Све у свему, оно што је до сада изгледало као геополитичко ривалство које се огледало кроз проширење НАТО и питање Тајвана – или постављања трговинских/технолошких стандарда у Четвртој индустријској револуцији – сада за Вашингтон задобија егзистенцијалну димензијум пошто је у питање доведена сама будућност долара. Има довољно назнака које упућују на координисане потезе Москве и Пекинга да убрзају процес „дедоларизације”.
С једне стране Русија се свим силама труди да на предстојећем самиту БРИКС-а у октобру представи свету систем плаћања за трговинска поравнања који није заснован на долару, док, са друге стране, Кина систематски одбацује своје власништво америчких обвезница, што ће јој дати слободније руке када дође тренутак кризе.
М. К. Бадраумар је пензионисани индијски дипломата који је службовао у Русији, Јужној Кореји, на Шри Ланки, у Западној Немачкој, Пакистану, Авганистану и Узбекистану, пре него што се пензионисао као индијски амбасадор у Турској
