Почетна » Друштво » „Looksmaxxing“: Oпасан тренд међу младим мушкарцима

Мушкарци и токсични стандарди лепоте

„Looksmaxxing“: Oпасан тренд међу младим мушкарцима

Жеља за оштром и израженом вилицом, натерала је једног младог ТикТок инфлуенсера да удара образе и чељуст чекићем – све у име своје „рутине неге“. Ово није само бизарна сцена за клипове, већ показује раст тренда званог „looksmaxxing“, онлајн феномена који промовише непроверене, а понекад и опасне начине да мушкарци повећају своју привлачност.

„Looksmaxxing“ инфлуенсери и „manosphere“

Looksmaxxing инфлуенсери – део познатог онлајн круга „manosphere“ – постали су прави хит на друштвеним мрежама. Они користе несигурности младих мушкараца који желе да буду привлачни женама, и нуде савете који понекад прелазе границе здравог разума.

На ТикТоку, Инстаграму и Јутјубу они промовишу све – од пуних усана, продужених брада до бадемастих „ловачких очију“. Често уз то рекламирају разне производе и зарађују на сопственој популарности.

У екстремнијим случајевима саветују коришћење анаболичких стерoида, пластичне операције, па чак и хируршко продужење ногу – све да би изгледали „боље“.

Док жене редовно иду код козметичара или купују нове креме и препарате, мушкарци у овом покрету користе „уради сам“ приступ и алате из кућне радионице.

Бизарне и опасне технике

Коментари испод видеа који смо поменули се разликују – неки упозоравају да је техника „разбијања костију“ опасна, док други хвале ефекат за постизање изражене угаоне виличне линије, или како се то популарно каже, „jawline“.

Британски инфлуенсер Оскар Пател промовише и „mewing“ – непроверену технику која подразумева притискање језика на непце како би се „побољшала структура лица“. Он тврди да ће пратиоци постати „PSL богови“ – интернетски сленг за мушкарце са савршено симетричним лицем.

Заблуда и зарада

Амерички ТикТокер Дилон Латем саветује пратиоце да избељују зубе хидроген-пероксидом помоћу чачкалице. Стоматолози упозоравају да таква пракса лако може оштетити глеђ и десни, ако се сувише често практикује.

Looksmaxxing инфлуенсери често зарађују промовишући разне производе – од крема и парфема до jeфтиних копија брендова. Како истиче аналитичар Сидхарт Венкатарамакришнан, ово је „индустрија савршених тела и лица, направљена за сопствену корист“.

Корени у „incel“ заједницама

Looksmaxxing има корене у „incel“ заједницама – интернетској субкултури у којој мушкарци криве жене и феминизам за своје љубавне неуспехе.

„Incel идеологија се на ТикТоку ребрендира као looksmaxxing“, каже истраживач Анда Солеа. Њено истраживање показује да ови налози заобилазе забране говора мржње фокусирајући се на „самопобољшање“ и изглед, чинећи их прихватљивијим.

„Постоји велики притисак на младе мушкарце. Желимо да заштитимо жене од насиља, али не смемо заборавити ни дечаке који су изложени оваквим садржајима“, додаје она.

Остали „maxxing“ трендови

Поред looksmaxxing-а, ту су и „gymmaxxing“ – изградња мишића, и „moneymaxxing“ – побољшање финансијског статуса. Циљ свега је један: постати привлачнији, имућнији и „популарнији“.

Многи looksmaxxing инфлуенсери се угледају на мушке моделе као што су Џордан Барет и Шон О’При, а алгоритми друштвених мрежа њихов садржај пласирају милионима гледалаца.

Џордан Барет
Foto: WHO / Džordan Baret

Стручњаци упозоравају да такви алгоритми могу изазвати стварну штету. Netflix серија „Adolescence“ приказује 13-годишњег дечака оптуженог за убиство након конзумирања мизогинијског садржаја – што је пример како овакви трендови могу утицати на младе.

Истраживања показују да ТикТок и Јутјуб фидови тинејџера могу бити „бомбардовани“ садржајем који промовише мушку супериорност и токсичне стандарде лепоте.

„Идеја да, ако не изгледаш као холивудска звезда, нема смисла покушавати да имаш везу, је заиста штетна“, каже Венкатарамакришнан.

Извор: France24

Превод и припрема: Редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.