Руски писац и књижевни класик Лав Николајевич Толстој постао је 3. фебруара 1906. године члан Српске краљевске академије (касније САНУ).
Толстој је био пријатељ Срба. Када је добио информацију да је постао дописни члан Академије, Толстој је преко личног лекара Душана Маковицког послао председнику те установе Стојану Новаковићу биографију и библиографију.
Његов пријатељски однос према Србима дошао је до изражаја и у време Анексионе кризе у БиХ.
У писму Анђи Петровић, млађој сестри сликарке Надежде и књижевника Растка Петровића, Толстој је записао да му се једна Српкиња обратила питањем шта мисли о припајању БиХ Аустрији, које је извршено тих дана.
„Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа, односно степен јединства и слоге, солидарности и узајамне љубави, оне која свему превасходи“, сматрао је Толстој.
Историју, а посебно ратну историју Србије, Толстој је изучавао и раније, у припреми за писање својих романа „Рат и мир“ и „Ана Карењина“.
Познато је да је добровољац у српско-турским ратовима седамдесетих година 19. века руски пуковник Николај Рајевски послужио као књижевни узор за лик грофа Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“.
Пуковник Рајевски погинуо је 20. августа 1876. године борећи се на српској страни против Османског царства.
У својевременој анкети америчког портала Топ тен букс, 125 америчких и британских књижевника прогласило је Толстоја за најбољег писца у претходна два века.
