Филип Филиповић саопштио је да дефинитивно одлази у пензију. Овим одласком затвара се једно од најуспешнијих поглавља у историји српског и светског ватерпола. Каријеру је окончао освајањем завршног турнира Националне лиге у Сједињеним Америчким Државама, у капици клуба из Лос Анђелеса, чиме је на симболичан начин ставио тачку на дугогодишњи низ трофеја.
Иако је пре две године најавио повлачење, вратио се у базен и одиграо још једну сезону. Овога пута, како је сам рекао, одлука је коначна:
„Нећете ме више видети у базену, да. То је то. Одлучио сам. Нисам желео да најављујем ништа, јер кад год сам најављивао нешто би се десило. Као што сам рекао, добио сам сигнал и то је то. Последњи шут, последњи гол.“
Осврћући се на завршницу каријере, истакао је да није могао да замисли бољи крај:
„Захвалан сам на томе што сам био део овог клуба, ово је моја последња утакмица у каријери и нисам могао да замислим да ће се завршити овако.“
Као капитен репрезентације Србије, Филиповић је био један од носилаца игре генерације која је годинама освајала највећа такмичења. Укупно 35 медаља са великих турнира, укључујући олимпијска злата, светска и европска одличја, говоре о континуитету успеха на највишем нивоу.
Његов клупски пут обухватао је наступе за Партизан, Про Реко, Раднички, Солнок, Олимпијакос и Нови Београд, уз бројне националне и европске трофеје, укључујући и више титула шампиона Европе.
Говорећи о ономе што ће му највише недостајати, Филиповић је нагласио да то нису трофеји:
„Не недостају ми голови, титуле… јер сам освојио све. Али ова пријатељства, то ће ми фалити.“
На крају је поручио да остаје у спорту, али у другачијој улози:
„Сада ћу кренути другим путем. Остаћу у ватерполу, али ће бити другачије од играња у базену.“
Његов одлазак означава крај једне изузетно успешне каријере, обележене резултатима, дугим трајањем на врхунском нивоу и значајном улогом у једној од најтрофејнијих генерација српског спорта.
