Кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смрти у Србији и годишње односе више од 50.000 живота, односно у просеку 132 особе сваког дана, иако стручњаци истичу да је већина ових догађаја могла бити спречена редовним проверама фактора ризика, здравијим животним навикама и правовременом терапијом, речено је на конференцији коју су организовали Удружење за борбу против срчаног удара „Моја друга шанса” и Форум пацијената Србије.
Кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње Милан Добрић нагласио је да су најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларних догађаја нерегулисане вредности липида у крви, пре свега повишен ЛДЛ холестерол, који се сматра ризичнијим и од пушења, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса, наводи се у саопштењу Удружења.
„Напредовање атеросклерозе пацијенти не осећају, нема бола ни тегоба, док се у крвним судовима постепено стварају атеросклеротски плакови. Уколико се о ЛДЛ холестеролу не води рачуна, ризик од раних срчаних и можданих удара значајно расте”, објаснио је Добрић.
Како је навео, свака одрасла особа требало би да има ЛДЛ холестерол испод 3 mmol/l, а идеално и испод 2 mmol/l, док код пацијената који су већ преживели кардиоваскуларни догађај или имају уграђен стент или бајпас, циљне вредности не би смеле да прелазе 1,4 mmol/l.
„Важно је истаћи да чак и умерено повишене вредности носе већи ризик, на пример, ЛДЛ холестерол од 3,37 mmol/l, што је око 20 одсто изнад препоручене границе, повећава вероватноћу озбиљног кардиоваскуларног догађаја за готово 18 одсто”, рекао је Добрић.
Кардиолог у Универзитетском Клиничком центру Србије Дејан Симеуновић рекао је да повишен холестерол може бити последица урођене грешке у метаболизму, која се наслеђује, али и неадекватне исхране и животних навика.
„Када говоримо о холестеролу, није пресудна само укупна вредност, већ однос између доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ) холестерола, као и ниво триглицерида. Што су вредности ХДЛ холестерола ниже, а ЛДЛ холестерола више, то је већи ризик од развоја кардиоваскуларних болести, пре свега атеросклерозе”, истакао је Симеуновић.
Како је навео, због тога се саветује да свака особа до 40. године барем једном уради липидни профил, како би се проценио урођени ризик, јер поједине особе могу да имају изразито високе вредности холестерола и да буду у ризику од срчаног или можданог удара већ у раним двадесетим годинама.
„Процена ризика се врши помоћу посебних формула које, поред вредности холестерола, узимају у обзир пол, крвни притисак и пушачки статус, на основу чега се пацијенти сврставају у категорије ниског, умереног или високог кардиоваскуларног ризика”, објаснио је Симеуновић.
Према истраживању Атласа Европског удружења кардиолога из 2020. године у Србији готово свака друга одрасла особа има повишен крвни притисак, а више од половине старије популације се бори са прекомерном телесном тежином, док је физичка неактивност постала свакодневица за чак 46 одсто становништва, преноси Танјуг.
