Од болести које се преносе путем хране на годишњем нивоу оболи око 600 милиона људи у свету, а преваре у вези са храном у Србији нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, те је највећа обмана потрошача код производа као што су чоколада, сокови, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија, показује извештај Државне ревизорске институције о сврсисходности пословања „Безбедност хране у Србији”.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, те је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин „преваре у вези са храном”.
Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор Душко Пејовић изјавио је на представљању извештаја да је за заштиту живота и здравља становништва од примарног значаја коришћење хигијенски исправне хране.
„Да би се то обезбедило, потребно је уредити систем производње, промета, контроле и потрошње хране, било да се ради о храни домаћег порекла или храни која потиче из увоза”, објаснио је Пејовић.
Први закључци указују да плански и законодавни оквир у области безбедности хране нису у потпуности успостављени, као и да преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што доводи до негативне перцепције потрошача о систему безбедности хране.
Виши саветник у ревизији ДРИ, Александар Глигоријевић, рекао је да су инспекцијске службе утврдиле обмане потрошача код производа као што су чоколада, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија.
„Обмане су најчешће код чоколаде, која се заправо представља као чоколада, а најчешће је то шећерна табла. Сокови који не садрже одређени ниво воћа, као што је наведено у декларацији производа, кафа која садржи сурогате, као и мед коме се додаје глукозно-фруктозни сируп”, објаснио је Глигоријевић.
Други закључак указује да институционални оквир предвиђен Законом о безбедности хране није ефективно успостављен, а активности Стручног савета, основаног 2017. године нису допринеле процени ризика у области безбедности хране на националном нивоу.
„Капацитети Дирекције за националне референтне лабораторије нису у потпуности искоришћени, а за лабораторијска испитивања у другим лабораторијама у периоду од 2019. до 2022. издвојено је 1,8 милијарди динара”, рекао је Глигоријевић.
Он је истакао да је законом регулисано да национална референтна лабораторија представља кровну лабораторију, односно један од најважнијих органа у области безбедности хране који обавља највећи део лабораторијских испитивања, али да и поред значајних улагања та лабораторија није обавила већи део испитивања.
„Највећи део истраживања радиле су службене лабораторије ангажоване путем конкурса”, рекао је Глигоријевић.
Циљ ревизије је био да се утврди у којој мери су надлежни органи 2023. године ефективно успоставили систем безбедности хране у Србији и да ли постоји простор за унапређење, а извештај из ове области је рађен први пут.
Кључна порука из Државне ревизорске институције јесте да је здрава и безбедна храна основно људско право, те је потребно да Србија ојача систем контроле и обавештавања како би заштитила здравље и добробит свих грађана.
Државна ревизорска институција спровела је ревизију сврсисходности пословања „Безбедност хране у Србији” у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству здравља, Управи за ветерину, Управи за заштиту биља и Дирекцији за националну референтну лабораторију, преноси Танјуг.
