Заједничким подухватом наших и руских архивиста, пре неколико година је публикован „Зборник докумената о југословенско-совјетским односима 1945-1956“. У овом издању објављено је неколико стотина, нашим истраживачима углавном недоступних докумената, који откривају нову димензију сложених односа између две бивше земље.
Публикована документа омогућавају и објективно сагледавање не само комплексних односа СФРЈ и СССР, већ и многа унутрашња питања у Југославији и планове Титовог режима, нарочито око судбине Косова, најболније тачке Србије.
Стенограм разговора код Стаљина 1947. године
Посебну пажњу у Зборнику привлачи стенограм разговора који су у Москви, 19. априла 1947. године, водили са Стаљином и Вјачеславом Молотовом, Едвард Кардељ, Станоје Симић и Владимир Поповић.
Састанак је углавном био посвећен привредној сарадњи, али је Стаљин у једном тренутку показао интересовање за број Словенаца, Срба, Македонаца и Црногораца у Југославији. На дневни ред су дошли и Албанци:
Питање Албанаца и будућност Косова
Стаљин: – А како иде са Албанцима? Хоџа се нешто жалио на ваше политичке саветнике у њиховој армији, као да они слабе дисциплину, што ли?
Кардељ: – То је за нас ново. Нама о томе нису ништа говорили.
Стаљин: – Каквог су порекла Албанци?
Кардељ: – Они су потомци Илира.
Стаљин: – Сећам се да ми је Тито говорио да су они сродни са Баскима.
Кардељ: – Да, то је тачно.
Стаљин: – Тај народ изгледа да је доста заостао и примитиван.
Поповић: – Али су врло храбри и верни.
Стаљин: – Да, они могу бити верни као пси, то је одлика примитиваца. Код нас су тако верни били Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу.
Кардељ: – Код нас на територији Косова и Метохије има и дан-данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо са Албанцима, да им уступимо те територије.
Стаљин: – Врло добро, то је правилно. А како су се Албанци нашли на тој територији?
Кардељ: – За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.
Стаљин: – Како да тако примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?
Кардељ: – И околна племена су била примитивна, као на пример, црногорско.
Поповић: – Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима су живели Срби.
Стаљин: – Која је вера у Албанији највише заступљена?
Симић: – Највише има муслимана, па католика, а има нешто и православних.
Титово обећање Енверу Хоџи
Енвер Хоџа је у својим „сабраним делима“ објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији, „чим прије, пошто мало примири српске националисте“. Југословенски дипломата Јосип Ђерђа, који је од 1945. до 1948. године био амбасадор у Тирани и преводилац приликом разговара Тита и Хоџе, пред смрт 1990. године потврдио је да је тврдња првог човека Албаније била тачна.
Зашто Косово ипак није предато?
По свему судећи, предаја Косова Албанији није се тих година десила захваљујући дефинитивном разлазу Тита и Стаљина, односно Југославије са Совјетским Савезом и земљама социјалистичког лагера, међу којима је тада била и Албанија.
