Како је започео туризам у Србији

На данашњи дан, 10. децембра 1895, основано је Друштво за унапређење и уљепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији.

На то су утицали и чести боравци кнезова Милоша и Михајла Обреновића, који су ту долазили на одмор.

Сокобања се као лечилиште помиње још у старом Риму и раној Ромеји.

Средњи век и османски периодЈош у средњовековној српској држави постојала су ходочашћа у Свету Гору, Јерусалим и манастире (Студеница, Манасија, Милешева). Под турском влашћу (15–19. век) путовања су била ретка и опасна, али су бање (Сокобања, Врњачка Бања, Нишка Бања, Бујановачка Бања) већ тада биле познате локалном становништву и Турцима. Први писани траг о Врњачкој Бањи потиче из 17. века, а о Сокобањи чак из 16. века (запис Евлије Челебије).Прва половина 19. века – Кнежевина СрбијаНакон Другог српског устанка и стицања аутономије, Србија почиње да „отвара врата“ према Европи. Први страни путници-писци (немачки, француски, енглески) долазе 1830-их и 1840-их и пишу путописе о „егзотичној“ Србији (Ами Буе, Отто Дубислав фон Пирх, Адолф Бернхард Маркс). Они посећују Београд, манастире и бање, што представља прве трагове културног туризма.Најзначајнији помак доноси бањски туризам. Врњачка Бања постаје прва организована бања у Србији захваљујући кнезу Милошу Обреновићу. Он 1835. године шаље узорке воде на анализу у Беч, а 1837–1838. гради прве објекте (кафане, собе за госте). Године 1868. кнез Михаило Обреновић званично оснива „Фонд за лечење у Врњачкој Бањи“, чиме ова бања постаје прва државно организована бања у Србији и на Балкану.Доба кнеза Михаила и краља Милана Обреновића – прави процватКнез Михаило (1860–1868) и касније краљ Милан Обреновић (1882–1889) били су кључне фигуре у развоју туризма:

1. године оснива се „Управа за лечење у бањама Кнежевине Србије“.
Градња прве железничке пруге Београд–Ниш (1884) омогућила је лакши долазак у бање (Врњачка, Нишка, Сокобања).
Уводи се први закон о бањама (1882), којим се регулише рад, хигијена и цена услуга.
Краљ Милан лично летује у бањама и промовише их у европским круговима. Нишка Бања и Бујановачка Бања добијају нове објекте, паркове и шеталишта.
1880-их почињу да долазе први страни гости из Аустро-Угарске, Немачке и Чешке.

Краљ Александар Обреновић (1889–1903) – врхунац „Обреновићевског туризма“Млади краљ Александар и краљица Драга настављају традицију:

Врњачка Бања добија електрично осветљење (1909, али већ припремљено за време Обреновића) и постаје „српски Карлсбад“.
Сокобања добија први хотел „Београд“ (1899).
Бујановачка Бања постаје омиљено место краљевског пара – краљ Александар и Драга су овде проводили медени месец 1900. године и подигли мали дворац („Драгин замак“).
Градња модерних хотела („Краљ“, „Србија“ у Врњачкој Бањи) и промоција у европским часописима.
Планира се и прва туристичка агенција („Путник“ је основан 1904, али идеја потиче из последњих година Обреновића).

После Мајског преврака (1903)Након убиства краља Александра и краљице Драге и доласка Карађорђевића, долази до кратког застоја у развоју бањског туризма јер се нова династија више окреће планинском и војном туризму (Златибор, Копаоник), али су темељи већ били чврсто постављени управо у време Обреновића.ЗакључакДинастија Обреновић (посебно Михаило, Милан и Александар) одиграла је пресудну улогу у настанку организованог туризма у Србији. Они су бање претворили из народних лечилишта у европске лечилишне центре, уредили их, повезали железницом и промовисали у иностранству. Захваљујући њима, Србија је већ крајем 19. века имала развијену бањску инфраструктуру какву многе европске земље тада нису имале. Због тога се с правом може рећи да је модеран туризам у Србији „Обреновићевог порекла“.

Компас правих вредности