Болести срчаних залистака погађају два до три одсто популације. Њихова учесталост расте са годинама, па су присутне код сваке десете особе старије од 75 година. Ове срчане болести су веома озбиљне и повезане су са бројним здравственим ризицима, због чега лекари у свакодневном раду морају да обрате пажњу на идентификацију срчаних мана. Најчешће мане срчаних залистака су стеноза аортног залиска, која се јавља у групи болесника који су старији од 70 година и код млађих са одређеним урођеним срчаним манама као што су на пример бикуспидна аорта валвула и слабост митралног залиска.
Како истиче асистент др Богдан Окиљевић, кардиохирург Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, симптоми болести срчаних залистака могу бити многобројни, мада постоји и велика група асимптоматских болесника, тј. оних који имају оболео залистак, али немају још увек симптоме болести.
– Асимптоматски болесници су под повишеним ризиком од бројних кардиоваскуларних компликација, а да ни не знају да су болесни, тако да је ова фаза обољења веома опасна и због тога се саветују редовни периодични прегледи пацијената, ради идентификације и правилног лечења болести. Кад се појаве симптоми, то су најчешће убрзано замарање, слабост, малаксалост, отежано дисање, краткотрајни губици свести, а у узнапредовалој фази болести то могу бити немогућност спавања на равном, отоци ногу и трбуха и глад за ваздухом. Нажалост, некада као прву манифестацију обољења срчаних залистака представља и изненадна срчана смрт, те је због тога веома битно рано дијагностиковати и правилно лечити ова обољења – додао је др Окиљевић.
Дијагноза се поставља на основу скупа анамнестичких података, физикалног прегледа и додатних дијагностичких метода. У разговору са пацијентом може се сазнати о присуству или одсуству одређених симптома као и о ранијим болестима. Од физикалних прегледа најкориснија метода је аускултација („слушање” стетоскопом), јер том приликом лекар лако може да утврди присуство срчаног шума који захтева додатно испитивање. Др Окиљевић истиче да на ЕКГ прегледу могу да се виде одређени знаци који говоре у прилог промени структуре срчаног мишића, а дефинитивна дијагноза и процена степена обољења се поставља ехокардиографијом (ултразвуком срца). У неким такозваним граничним случајевима, ради доношења одлуке о најбољој методи лечења, потребно је урадити и додатне тестове као што су тест оптерећења, компјутеризована томографија…
– Класична кардиохируршка операција кроз медијалну стернотомију је и даље златни стандард за поправку или замену срчаних залистака. Међутим, бројне су минимално инвазивне процедуре које можемо користити код селектованих пацијената за лечење мана срчаних залистака. Што се тиче хирургије митралног залиска, он се веома често оперише минимално-инвазивно, кроз један мали рез од 4-5 центиметара са десне стране грудног коша, између ребара и под контролом ендоскопа (камере). Аортни залистак се може оперисати кроз различите минимално инвазивне приступе, а најмању трауму је могуће остварити резом од четири до пет центиметара с десне стране грудног коша, слично као и митрални залистак, под контролом ендоскопа. Минимално инвазивне операције су захтевније него класичне операције. Ми на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” посвећени смо томе да појединачно евалуирамо сваког пацијента и да ономе ко је погодан за минимално инвазивну операцију то буде и метода лечења. Свака од ових операција има унапред дефинисане кораке, како би процедуре биле што униформније и безбедније за пацијента. Опоравак од ових процедура је индивидуалан, али се сматра да након шест недеља од оперативног лечења већина болесника буде опорављено у великој мери, док је код минимално-инвазивних процедура опоравак нешто бржи – објаснио је др Окиљевић.
Резултат хируршког лечења свих болести срца подразумева бољи квалитет живота болесника и дуже преживљавање. Савет за даљи начин живота умногоме зависи од саме процедуре која је урађена и од претходног здравственог стања болесника.
– Болесници којима се уради реконструкција митралног залиска („поправка”), након опоравка се враћају апсолутно свим активностима, без ограничења. Ограничења постоје, пре свега, код болесника којима је замењен залистак механичком протезом, па они доживотно морају да пију лекове за разређивање крви. Због тога им саветујемо избегавање екстремних спортова, јер код повреда може да дође до значајног крварења – каже наш саговорник.
Болести срчаних залистака је тешко у целини превенирати, с обзиром на то да оне настају сложеном интеракцијом генетских и стечених фактора коју још медицина није до краја схватила. Основа превенције је у раном препознавању болести и адекватном лечењу пре настанка неповратних промена срчаног мишића и/или компликација обољења.
– Општа превенција кардиоваскуларних обољења је веома битна, јер је њоме могуће успорити процес напредовања болести или га у потпуности зауставити, а она подразумева редован сан, адекватну исхрану, редовну физичку активност, превенцију или лечење гојазности, избегавање цигарета и алкохола и контролу придружених обољења као што су повишен притисак, шећерна болест или повишене масти у крви – закључио је др Окиљевић.
