У Србији дијагнозу рака грлића материце годишње добије око 1.200 жена, а живот изгуби око 460 жена. Поред такозваног ПАПА теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, изазивач болести, и то применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Зато је важна акција бесплатног превентивног тестирања истовременом применом ХПВ и ПАПА теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, на територији Београда и Ниша која је недавно покренута. Бесплатно тестирање истовременом применом ХПВ и Папаниколау теста у Београду доступно је на четири локације – у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије”, Дому здравља „Вождовац”, као и у Дому здравља Ниш.
Прим. др Немања Стојановић, специјалиста гинекологије и акушерства и председник Удружења за колпоскопију и цервикалну патологију Србије, наглашава да преглед није болан, да траје кратко, а резултати се добијају брзо.
-Вирус ХПВ је највише заступљен код жена од 20 до 30 година. Вирус се преноси сексуалним путем – додаје др Стојановић.
Како је истакла др Милена Перишић Митровић, секретар Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва, гинеколози нису задовољни каква је свест жена о ХПВ инфекцији, вакцинацији и одласцима на редовне прегледе, због чега су и организовали ХПВ семинар у Београду. Окупили смо лекаре разних специјалности на једном месту како бисмо међусобно имали бољу умреженост, раширили сазнања до којих смо дошли у нашим областима, и нашли стратегију да подигнемо свест о овој теми у општој популацији. То је важно јер је недавно обележена Европска недеља превенције карцинома грлића материце, затим јер је покренут пројекат да се 10.000 жена подвргне скринингу на овај карцином, јер је ХВП инфекција једна од горућих тема. Имамо слабе резултате и када је реч о одзиву на ХПВ вакцинацију и управо на овим састанцима тражимо стратегије како да се он повећа. Сигурно је велики задатак на педијатрима, али и на онима који се баве јавним здрављем, да се о томе говори кроз разне кампање, едукације, јавна предавања, да се пруже информације највише родитељима који су задужени за то да доведу своје дете на вакцинацију. Осим бесплатног превентивног тестирања на 10.000 жена треба знати да генерално свака жена у Србији има право да дође код свог изабраног гинеколога и да обави свој редован гинеколошки преглед а са њим и преглед и скрининг грлића материце – навела је др Перишић Митровић.
Професор др Милана Пањковић, патолог и специјалиста цитологије, истиче да је њихова улога да раде тријажу пацијената уз помоћ Папаниколау теста који је врло важан у гинекологији и један од најраспрострањенијих скрининг тестова у свету за откривање промена на грлићу материце. Упркос његовој распорострањености, још није редицирана појава карцинома грлића материце.
-Када утврдимо неке неправилности на ПАПА тесту, пацијенткиња се упућује на колпоскопију, узимање биопсије и даље дијагностичке процедуре. Папаниколау тест има своја ограничења. Било би добро да се уведе и код нас као што се користи на западу такозвана течна цитологија и да на таквим узроцима можемо да користимо одређене маркере који ће нам омогућити да идентификујемо онкогено измењену ћелију, па ће ПАПА тест бити много сигурнији и поузданији. Цена је проблем да се то уведе, али је много већа цена ако жену не пошаљете или је неоправдано пошаљете на даљу дијагностику – додала је др Пањковић.
