Митохондријску ДНК дете добија од своје мајке, а она ју је добила од своје мајке – дакле, од баке по мајчиној страни.
Када погледамо дете и у шали кажемо „исти бака“ или „исти дека“, често не размишљамо о томе да иза тих сличности стоји прилично сложена наука. Деца не наслеђују само спољашње црте, попут облика очију, грађе тела или начина на који се смеју, већ и низ предиспозиција, склоности и особина које носе трагe претходних генерација.
Колико ДНК дете заиста наслеђује од баке и деке?
Генетика објашњава да дете у просеку наслеђује око 25% ДНК од сваког од четворо предака: мајчине мајке и оца, као и очеве мајке и оца. Ипак, тај проценат никада није савршено распоређен. Некада се више генетског материјала „повуче“ од једног деке, а мање од друге баке, што објашњава зашто једно унуче невероватно личи на баку са мајчине стране, док друго има готово све црте очеве мајке.
Основна генетичка рачуница каже да дете добија 50% ДНК од мајке и 50% од оца. То у просеку значи 25% од сваке баке и сваког деке. Међутим, због начина на који се гени комбинују при зачећу, те вредности могу благо варирати, рецимо 22% од једне баке и 28% од једног деке.
Управо зато се дешава да једна беба неодољиво личи на деку са очеве стране, док друго унуће више „вуче“ на бакину линију.
Које физичке особине наслеђујемо од бака и дека?
Физичке карактеристике преносе се кроз више гена, а ти гени, наравно, долазе из породичних линија претходних генерација.
Боја очију – резултат је деловања више гена. Зато дете може имати исте плаве очи као бака, чак и ако родитељи немају плаве очи, али носе рецесивне гене својих родитеља.
Коса – коврџавост, таласавост или равна коса, као и склоност раном седењу, често подсећају управо на неку баку или деку.
Висина и грађа тела – висина се може пренети доминантно од једног деке, док ширина рамена или облик тела потичу из сасвим друге гране породице.
Важно је нагласити да особине не прескачу родитеље, већ су понекад код њих само слабо изражене, па се снажније појаве тек код унука.
Шта се преноси искључиво по мајчиној линији?
Ту посебну улогу има митохондријска ДНК, која се преноси искључиво са мајке на дете. То значи:
Митохондријску ДНК дете добија од своје мајке, а она ју је добила од своје мајке – дакле, од баке по мајчиној страни.
Ова врста ДНК утиче на начин на који ћелије производе енергију и повезана је са одређеним здравственим стањима, посебно онима везаним за мишиће и нервни систем.
Посебна улога бакa преко X хромозома
Постоји занимљива разлика у томе како се X хромозом преноси:
Мајчина мајка (матернална бака) даје подједнак X-утицај и унуцима и унукама.
Очевa мајка (патернална бака) има јачи генетски утицај на унуке (девојчице), јер им преко оца преноси свој X хромозом.
Због тога се одређене особине и генетска стања везана за X хромозом понекад снажније виде управо код унука у односу на унуке, или обрнуто – у зависности од линије преноса.
Здравствене предиспозиције и породични ризици
Деца од бакa и декe могу наследити и склоности ка одређеним здравственим стањима. То не значи да ће обољење сигурно наступити, али ризик може бити већи.
Најчешће наследни здравствени фактори: генетска предиспозиција за висок притисак, дијабетес, болести срца, одређене наследне болести, као и склоност гојењу или специфичном распореду масног ткива
Зато се увек прикупља породична анамнеза, која укључује и податке о бакaмa и декaмa.
Темперамент, реакције на стрес и епигенетика
Епигенетика проучава како искуства наших предака, попут траума, глади, ратова или, с друге стране, веома подржавајућег окружења, могу оставити траг на потомцима.
Нека истраживања показују да:
тешки стрес који су бакe и декe доживели може утицати на то како унук реагује на изазове, склоност анксиозности понекад потиче из епигенетских промена насталих генерацију или две раније, позитивно, стабилно породично окружење такође оставља „заштитни ефекат“ који се преноси даље
Иако се не ради о класичном наслеђивању, реч је о утицају који може бити једнако снажан као и гени.
Породичне навике, стил комуникације и емотивни обрасци
Поред генетике, деца наслеђују и породичне навике: начин комуникације, однос према раду и дисциплини, врсту хумора и емотивне реакције.
Ово је комбинација учења, заједничког живота и делом генетских предиспозиција – посебно када је реч о темпераменту.
Бакe и декe често играју кључну улогу у изградњи емотивне сигурности унука, што ствара темеље за касније самопоуздање и односе.
Свако дете је спој четири породичне приче
Када кажемо да дете личи на баку или деку, иза тога стоји читав splet генетских, епигенетских и емотивних утицаја. У просеку, сваки унук носи око 25% ДНК од сваког претка, али посебне врсте ДНК и специфични обрасци преноса стварају додатне нијансе.
Од изгледа, преко здравља и темперамента, па до начина на који тело реагује на стрес – деца су јединствен спој две баке и два декe. Сваки осмех, свака црта и сваки карактер личе на подсетник да у нама живи траг многих генерација пре нас, пише edukujsee.com.
