Није кренуло како је Фридрих Мерц замишљао. Нови немачки канцелар је први у историји који није прошао већ у првом кругу гласања у Бундестагу пошто неки посланици владајуће коалиције нису гласали за нега.
Изабран је, ипак, у другом кругу. То ће отежати почетак нове коалиције која нема времена за губљење.
Нова влада би већ на почетку да нагласи разлику у односу на ранију семафор-коалицију коју су под Олафом Шолцом чиниле Социјалдемократе, Зелени и Либерали.
Јачање привреде, ограничавање илегалне миграције, поновно довести Немачку у ред и дати јој нови замах, додао је Зедер.
Како је рекао, то мора да се спроведе „пуном паром“.
Код социјалдемократа (СПД) се, међутим, једва осећа воља да се темељно промени све оно за шта је та странка била одговорна током протекле три и по године као канцеларска странка.
Посебно у социјалној политици, Социјалдемократе се противе превише драстичним резовима.
Канцеларски кабинет сада поново преузима ЦДУ, њен лидер Фридрих Мерц постаје шеф владе, а лидер СПД-а Ларс Клингбајл постаје вицеканцелар и савезни министар финансија.
Укупно ће постојати 17 министарстава. По седам ће водити ЦДУ и СПД, а три ЦСУ, који је за министре бирао углавном правнике, док СПД шаље знатно више жена него мушкараца.
Коалиција из нужде
Унија ЦДИ и ЦСУ те СПД чине савез из нужде – рођен из резултата избора који нису омогућили ниједну другу већину без учешћа Алтернативе за Немачку (АфД).
Током коалиционих преговора стране су се, међутим, зближиле, нагласио је Фридрих Мерц приликом потписивања споразума.
Један од кључних циљева је спречити даље јачање АфД, коју је Служба за заштиту Устава оценила као „проверено десно екстремну“.
„При том је реч пре свега о темама које су ту странку учиниле великом“, рекао је будући савезни министар унутрашњих послова Александар Добринт (ЦСУ) у једном телевизијском наступу.
АфД мора да се „превазиђе добром и успешном владином политиком“, нагласио је Добринт, и тиме се индиректно изјаснио против идеја које се све чешће чују у јавности да би требало покренути судски поступак за забрану странке.
Европска унија се првенствено ослања на пооштравање миграционе политике. Од 7. маја предвиђене су строже контроле на свим немачким границама и враћање особа без докумената.
„Задатак полиције је да осигура да не дође до илегалних прелазака у Немачку, и то је оно што је сада још снажније него досад постављено као задатак за граничне службе“, рекао је Добринт.
Миграције у фокусу нове политике
Уз око 11.000 савезних полицајаца биће ангажовано још неколико хиљада додатних службеника, укључујући и оне за ваздушни надзор граница. Циљ је лакше откривање кријумчара људима и бржа реакција на промене њихових рута.
Више немачких савезних покрајина подржава ове планове, међу њима Бранденбург, Саксонија и Баварска, које се граниче с Пољском, Чешком и Аустријом.
Но, из суседних земаља одмах су стигле критике.
„Сви разговори које сам водио протеклих дана показују јасно разумевање за нови немачки став у вези с илегалном миграцијом, и већина каже да је и било крајње време“, каже Добринт.
Буџет као хитна обавеза
На унутрашњополитичком плану, лидер СПД-а Ларс Клингбајл одмах мора да прионе на посао. Као министар финансија има дужност да што пре представи савезни буџет за текућу годину.
На том задатку претходна влада је пропала у новембру 2024. и распала се. Већ касни и нацрт буџета за 2026. годину.
Посебан фонд од 500 милијарди евра за инвестиције, финансиран из задужења, требало би да Унији и СПД-у олакша управљање државом. Сада ће, према речима Клингбајла, започети „највећа модернизација у последњим деценијама“.
Додатна задужења смеју се користити само за инвестиције, а не за социјална давања. Но управо та ставка све брже расте, пре свега због демографских промена у Немачкој.
Пензије и социјални трошкови под притиском демографије
Немци су све старији и живе све дуже. Реформа пензионог система је хитно потребна, али СПД инсистира на очувању стабилности пензија. Тренутно сваки четврти евро из савезног буџета иде као субвенција у пензионе фондове.
Што је становништво старије, то су већи и трошкови за здравствене установе и установе за негу. И тиме ће се Клингбајл морати бавити, преноси Deutsche Welle.
Управо код финансирања социјалних расхода много ће зависити од тога како ће се развијати привреда у Немачкој. А изгледи су тренутно лоши – земља је већ трећу годину заредом у рецесији.
„Стога највећи приоритет има јачање привреде. Благостање се мора зарадити и због тога је овај коалициони споразум јасан знак за јачање индустрије, јасан знак да желимо да привучемо индустрије будућности у Немачку и да се ослањамо на Made in Germany“, нагласио је Клингбајл.
Немачка у потрази за новом улогом у свету
Спољно-политичке околности су оно што повезује ранију с овом новом владом. Изазови су огромни.
Након промене курса америчког председника Доналда Трампа и претњи из Русије, Немачка мора поново да дефинише своју улогу у Европи и свету.
То је Фридрих Мерц, убеђени Европејац и заговорник сарадње са САД-ом, најавио као један од својих приоритета. „Велики делови Европе, пре свега Европска унија, чекају од нас да поново дамо снажан допринос успеху европског пројекта“, рекао је Мерц.
Национални савет за безбедност при Канцлерамту убудуће би требало да координира кључне спољнополитичке и безбедносне одлуке.
Након свог првог иностраног путовања као канцелар, Мерц ће након Париза и састанка са француским председником Емануелом Макроном, ићи у посети Варшави. И у Пољској, као у Француској, тема посете биће и питање како даље с миграцијом и азилом у Европи.
