Играни филм „Ђенерал”, који се бави једним од најдраматичнијих и најконтроверзнијих периода Другог свјетског рата на простору Краљевине Југославије, имаће своју свечану премијеру 21. јануара 2026. године у Београду, послије чега ће бити приказиван широм Србије. Публика у Републици Српској неће дуго чекати, јер је премијера у Бањој Луци заказана за 19. фебруар.
Милослав Самарџић као сценариста, редитељ и продуцент
Филм „Ђенерал” ауторски потписује Милослав Самарџић као сценариста, редитељ и продуцент. У реализацији овог амбициозног пројекта учествовала је бројна екипа професионалаца, укључујући асистента режије Милића Јовановића, директора фотографије Бојана Крстића, монтажера Милоша Дашића и композитора Добрицу Андрића.
Радња ове филмске приче смјештена је на Златибор, крајем љета 1943. године. Ово је кључни тренутак када у Врховну команду Југословенске војске у отаџбини стиже британски генерал Чарлс Армстронг, нови шеф савезничких војних мисија.
Његов долазак буди велика очекивања међу борцима и народом, нарочито због најава о капитулацији Италије и очекиваног искрцавања западних савезника на Јадранску обалу.
Офанзива која је упамћена као највећа антиосовнинска операција у Европи
У нади да ће олакшати најављену савезничку инвазију, четници покрећу опсежне војне операције против њемачких и усташких снага. Ова офанзива остаће упамћена као највећа антиосовинска операција у Европи ван Источног и Западног фронта. Међутим, историјски токови иду другим смјером – до савезничког искрцавања не долази, а односи између савезника и генерала Драже Михаиловића постају све затегнутији.
Кроз сучељавања двојице генерала – представника свјетске силе и представника мале, ратом разорене земље, филм настоји разоткрити узроке и посљедице исхода рата у Југославији. Док се воде дипломатске борбе, на терену се нижу крваве битке са бројним непријатељима: њемачким и усташким појачањима, муслиманском легијом и партизанским јединицама.
О својим мотивима за снимање овог филма, Милослав Самарџић истиче важност архивске грађе и истине:
„Моја идеја је да се исправи „крива Дрина”
Још 1989. године објавио сам немачку потерницу за Дражом од 100 000 рајхсмарака у злату, из 1943. године. Документа те врсте била су забрањена у СФРЈ. Управо те забране су ме инспирисале да објавим много чланака, књига и документарних филмова, док на крају нисам почео да радим и игране филмове, јер су то медији који најјаче преносе поруке. За мене је најважније да је у овом филму све истинито и документовано на проверљив начин.
У екипи је много уметника, који су дали велики допринос у оживљавању ових догађаја.“
Комплексни лик генерала Драже Михаиловића повјерен је глумцу Николи Ракочевићу. Поред њега, значајне улоге остварили су: Игор Боројевић, Александар Јеленић, Чедомир Штајн, Стеван Мрђеновић, Дејан Цицмиловић, Саша Пилиповић…и многи други умјетници који су допринијели аутентичности овог историјског дјела.
