Почетна » Наша Србија » Felix Romuliana — најочуванији пример римске дворске архитектуре

Ово знамење је настало као одраз љубави према мајци

Felix Romuliana — најочуванији пример римске дворске архитектуре

   Остаци горостасних кула и бедема царске палате Felix Romuliana указују на моћ њеног градитеља, римског императора Галерија, сахрањеног на брду изнад свог дома у данашњој источној Србији.
Монументална царска палата Felix Romuliana настала је када је римски император Гај Валерије Галерије Максимијан, пред крај своје владавине одлучио да се повуче у родни крај.
Foto: Pinterest

Од 2007. године је на листи светске баштине UNESCO

То архелошко налазиште, овде познато као Гамзиград, налази се близу Зајечара, у источној Србији, и од 2007. године је на листи светске баштине UNESCO.
Луксузну царску палату, Галерије (250-311), међу тадашњим поданицима познат и као “говедар”, посветио је својој мајци, Ромули. Као варварка, Ромула је пред налетом Карпа побегла са леве обале Дунава у Приобалну Дакију и удала се за чувара стоке, због чега ће касније њен син добити надимак Арментарије (лат. Арментариус – говедар), који ће га пратити и када постане император.
Гај Валерије је мајци у част сазидао грандиозни дворски комплекс, опасан бедемом од 20 одбрамбених кула, који је сам цар назвао Romuliana.
Град су чинили царска палата Felix Romuliana, мали храм, велики храм и терме са спољном фортификацијом, системом кула и одбрамбеним зидовима. Објекти су богато украшени фрескама, мозаицима с фигуралним и геометријским мотивима и украсима од велике историјске и уметничке вредности. Палата припада посебној категорији римске дворске архитектуре и представља њен најочуванији пример.

Никада није изграђена до краја

Felix Romuliana никада није изграђена до краја, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Век касније, палату су разарали варвари, а у 6. веку Јустинијан I је обновиo здање као пограничну тврђаву. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Последњи пут овај посед је оживео као утврђено словенско насеље у 11. веку.
Археолошка истраживања започета су 1953. године, а показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова.
Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су северно од бедема као и унутар насеља и ту су нађене камене секире из 3. миленијума пре нове ере, делови грнчарије из позног бронзаног доба и бронзани накит из старијег гвозденог доба. У 5. и 6. веку п.н.е. Трибали оснивају своје насеље унутар гамзиградског бедема, које није било дуготрајно.
Foto: Trip Advisor
Како на подручју Црне Реке (Црног Тимока) нису откривени археолошки споменици из последњих века старе ере, неизвесно је које су становништво Римљани затекли у овој области.
Откривањем натписа “Felix Romuliana” 1984. године коначно је разрешена загонетка Гамзиграда.
Садржај натписа је цео назив места које се помиње у два историјска извора, у делу непознатог писца из око 360. године, у Епитомама Аурелија Виктора, и у Прокопијевом панегиричком спису “О грађевинама”, насталом између 553. и 555. године.
У Епитомама садржан је податак да је римски император Галерије рођен у Приобалској Дакији, где је и сахрањен, и то у месту Ромулиануму, које је назвао по имену мајке Ромуле.
У Прокопијевом делу, међу кастелима које је Јустинијан обновио у области града Акве, помиње се и Romuliana. То значи да је назив места у коме је рођен и сахрањен Галерије, посведочен у три облика и то као Felix Romuliana (на натпису из 306-311), као Romulianum (око 360. године) и као Romuliana (око 555. године).
Данас је извесно да су Галерије и његова мајка Ромула сахрањени у близини палате Felix Romuliana, на локалитету “Магура“,
Foto: anta Photography / Lokalitet „Magura“
где су откривене две зидане гробнице, богато украшене архитектонском пластиком, и две хумке са ломачама на којима је извршено спаљивање и апотеоза императора и његове мајке.

Истраживања и историјат Felix Romuliane?

Барон Хердер, саксонски рударски вођа, први је описао Гамзиград у свом путопису „Рударски пут по Србији“ 1835. године. Након Хердера, аустријски археолог Феликс Каниц је 1860. посетио ове остатке, остављајући цртеже зидова и околине.

Foto: Serbian Private Tours

Гамзиград је привукао пажњу и других истраживача попут М. Милићевића (1876.), Ј. Драгашевића (1877.), В. Карића (1887.), Ј. Мишковића (1887.), М. Валтровића (1890.) и С. Мачаја (1892.). Међутим, интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације смањило се почетком 20. века.

Након Другог светског рата, обновљено је интересовање за Гамзиград, а 1950. године архитекта Ђурђе Бошковић је створио нову основу гамзиградских бедема. Археолошка истраживања почела су 1953. године и открила су неколико палата и храмова унутар бедема, сведочећи о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године, археолог др. Драгослав Срејовић преузео је руковођење радовима и представио Гамзиград као потенцијалну резиденцију римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (297–311).

Foto: Magelan Turistička agencija

Тек 23. јуна 1984. године откривен је натпис на фрагменту архиволте, назван Felix Romuliana (Срећна Ромулијана), потврђујући резиденцију римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана, изграђену као реплику Диоклецијанове палате у Сплиту. Изградња је почела две године након Диоклецијанове палате. На основу археолошких налазишта, Гамзиград се посматра кроз шест периода:

  1. Праисторијско насеље из II и I миленијума п. н. е.;
  2. Римско пољско насеље ( villa rustica) из II века н. е.;
  3. Римски дворац с краја III и почетка IV века;
  4. Црквено добро из IV и V века;
  5. Рановизантијско насеље V–VII века;
  6. Средњовековни град (XI век) и привремено склониште у време турских освајања у XIV и XV веку.

Где је Felix Romuliana и како до ње стићи?

Ова прастара грађевина налази се на 10 км од Зајечара. До Зајечара је могуће доћи аутомобилом, аутобусом, возом, али и бродом.
Из правца Београда је ка Зајечару најбоље кренути Ђердапском магистралом преко Кладова и Неготина, а раздаљина је око 250 км. Из правца Ниша, може се доћи путем Ниш – Зајечар – Неготин – Кладово – Румунија, али и ауто-путем Е – 75 до Параћина, одакле се скреће ка Зајечару, а потребно је прећи око 100 км.
Интересантно је да су Гамзиград и остали градови који и данас постоје на територији Источне Србије и Румуније након изградње донеле мир и слогу међу до тада завађеном браћом и сестрама. Коста је изградио Костолац, Гамзо је изградио Гамзиград, Кула је саградила град Кулу, а Вида град Видин.

Извор: upoznajsrbiju.com, serbia.com

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.