Орашац је село код Аранђеловца познато по томе што је, по предању, на локалитету Марићевића јаруга склопљен уговор о избијању Првог српског устанка, избору Карађорђа за вођу и почетку устаничких акција. спаљивањем турског хана. Од 1979. године познато место Орашац је класификовано као културно добро од изузетног значаја, које морате посетити да бисте се упознали са значајем ове манифестације из 1804. године. У знак сећања на догађаје у вези са избијањем устанка у Орашцу је између 1868. и 1870. године подигнута црква, 1932. године подигнута је спомен-школа, у самој Јарузи спомен-чесма поводом сто педесетог јубилеја, год. 1954. године, а 2004. године, поводом обележавања двестогодишњице од почетка устанка, подигнут је споменик Карађорђу, рад вајарке Дринке Радовановић. У оквиру комплекса налази се и гроб Теодосија Марићевића, познате личности из времена устанка, који је 1955. године измештен са свог првобитног места у порти цркве.
Марићевића јаруга
Спомен чесма се налази на локацији „Марићевића јаруга“, недалеко од цркве. Подигнут је 1954. године поводом 150 година од првог српског устанка. Чесма је део веће целине у виду подзида изграђеног од камених блокова. У средњем делу овог спомен обележја налазе се три лучне мермерне плоче. На средњем је уклесан текст: На овом месту је 15. фебруара 1804. године подигнут Први српски устанак. На лијевом и десном паноу уклесана су четири стиха познате пјесме „Почетак буне на дахије“. На десној страни каменог зида налази се бронзана плоча са ликом Карађорђа у високом рељефу, уоквирена текстом Врховни поглавар српског народа.
Црква у Орашцу
Црква у Орашцу подигнута је између 1868. и 1870. године. Није познато ко је пројектовао цркву. Представља мању, архитектонски скромну грађевину складних пропорција и једноставних лајсни. Има основу у облику правоугаоника, која се на истоку завршава петостраном спољашњошћу и полукружном олтарском апсидом у унутрашњости, а на западу улазним предворјем. Изнад западног дела је звоник. Засведен је полуобличастим сводом изнад којег је двоводни кров. Апсида је покривена полукалотом.
Масивни зидови су малтерисани и окречени споља и изнутра. Иконостас цркве, који је осликао Стева Тодоровић, један од најугледнијих српских уметника из друге половине 19. века, од изузетне је уметничке вредности. Иконостас чине 24 иконе са представама светаца и сценама из историје Новог завета. На северном пиластру постављена је спомен-плоча од белог венчанског мермера посвећена погинулима у Балканским ратовима.
Музеј
Музеј у Орашцу отворен је у години обележавања 200 година од првог српског устанка. Музејска поставка Историјског музеја Србије приказује Србију пре устанка, почетак устанка и сабор у Орашцу, Карађорђе Петровић, главне битке устанка, организацију војске, организацију власти у Србији 1804. -1813, образовање и школство у устаничкој Србији и војни слом устанка 1813. године.
Орашац је село код Аранђеловца познато по томе што је, по предању, на локалитету Марићевића јаруга склопљен уговор о избијању Првог српског устанка, избору Карађорђа за вођу и почетку устаничких акција. спаљивањем турског хана. Од 1979. године познато место Орашац је класификовано као културно добро од изузетног значаја, које морате посетити да бисте се упознали са значајем ове манифестације из 1804. године. У знак сећања на догађаје у вези са избијањем устанка у Орашцу је између 1868. и 1870. године подигнута црква, 1932. године подигнута је спомен-школа, у самој Јарузи спомен-чесма поводом сто педесетог јубилеја, год. 1954. године, а 2004. године, поводом обележавања двестогодишњице од почетка устанка, подигнут је споменик Карађорђу, рад вајарке Дринке Радовановић. У оквиру комплекса налази се и гроб Теодосија Марићевића, познате личности из времена устанка, који је 1955. године измештен са свог првобитног места у порти цркве.
Музеј у Орашцу отворен је у години обележавања 200 година од првог српског устанка. Музејска поставка Историјског музеја Србије приказује Србију пре устанка, почетак устанка и сабор у Орашцу, Карађорђе Петровић, главне битке устанка, организацију војске, организацију власти у Србији 1804. -1813, образовање и школство у устаничкој Србији и војни слом устанка 1813. године.
Споменик Карађорђу
Поводом двестогодишњице Првог српског устанка, општина Аранђеловац подигла је споменик Карађорђу у белом венчачком мермеру, висок 3,40 метара, рад вајарке Дринке Радовановић. Споменик је постављен испред спомен школе.
Како доћи до Орашца?
Од Београда се до Орашца стиже за мање од сат времена, аутопутем до Малог Пожаревца, а затим аутопутем до Младеновца. Затим пратите правац према Крагујевцу. Неколико километара после Младеновца скрените за Орашац. Удаљеност је око 65 километара.
