Стрм и тешко проходан део притоке Златарског језера изазов и за планинаре и ловце. Кроз седам километара реке може се само коритом, газећи воду. Река остала без чобана и стада, а села чекају туристичке раднике. Царство дивљине и тишине, уз вукендице испод Смудинога, могло би привући госте.
Градња бране и хидроцентрале „Кокин брод“ на Увцу, пре нешто више од шест деценија, скратила је ток једне од највећих његових притока – реке Тисовице.
Златарско језеро је потопило 4,8 километара лука и путеве од Синца, где је Тисовица падала у загрљај пештерског делије, до почетка клисуре, која је касније опустела и заборављена, па је посећују само ретки планинари, те ловци и дрвосече.
Четвртина села нововарошке општине је целим атаром или делом у сливу Тисовице, на току дугом 19,5 километара. Река купи воду са северних падина Јавора, где извире, али и са висоравни Чемернице, испод које бију крашка врела Бурсаћ, Врело и Трудовачка река.
Тисовица је кроз кликове и литице усекла клисуру од седам километара између села Дебеље, са леве обале и Трудова и Горњег Трудова на десној страни. Откако села остадоше без народа, а река без чобана и стада, која су пландовала на обалама – зарасте клисура у јове и оморике. Већ десетак година се може проћи само речним коритом, газећи воду, а Непрелазни вир мора се заобићи преко стене. На корито реке пала су стабла од једног или више кубика – казује Зоран Џекулић (57), из Горњег Трудова, који је некад чобанисао по Присоју, купао се у вировима и хватао рибу у вршке и кошеве од прућа.
Поред вукова, лисица, јазаваца и друге дивљачи, која се, иначе, среће у Старом Влаху, овде је и станиште видри, а у пећинама и скровитим окапчинама зимују медведи или се виде трагови на путу од Јадовника према Муртеници. Они ретки, који залазе у клисуру, кажу да у брзацима и вировима реке виђају тек по коју пастрмку и подсећају да је то од када је негде крајем осамдесетих година прошлог века подигнута камена брана недалеко од ушћа у језеро, ради вештачког мреста младице. Мештани суседног села су у неколико наврата покушали да је минирају
Још поодавно је обијен ћошак бране и речно корито се проширило на моју парцелу, па риба може узводно – каже најстарији становник краја, Саво Вуковић (97) из Дебеље и подсећа на далеко већу муку села: – Суше се шуме у Смудиногама, Рутавцима и низу омара.
Сечом се негде заустави сушење, али на другим парцелама опет брзо прошири! Због стрмог и неприступачног терена грађа четинара тешко се извлачи.
Мештани кажу да би ово царство дивљине и тишине, уз викендице испод Смудинога, као и околне знамените локације и производе мештана, могло да привуче госте. Међутим, Туристичка организација „Златар“ не показује интересовање за презентацију и понуду, док се „на мишиће“ поправљају макадамски путеви преко Смудинога и Присоја.
– Тисовица је у првом степену заштите и кроз клисуру се може кретати уз најаву и пратњу чувара. У притокама је, иначе, забрањено пецање рибе – подсећа Новак Пејовић, управник рибарског подручја и руководилац чуварске службе Специјалног резервата природе „Увац“.
Савина столица и пећина Дуруља
Изграђен је видиковац „Савина столица“ у Дебељи, али није уређен прилаз, нити раскресано дрвеће до каменог удубљења, везаног за легенде о застанцима на путевима Светог Саве рашком земљом.
У подземним галеријама пећине Дуруље, под Јавором, машта природе створила је ретко виђене украсе, водопаде, језера, кањон понорнице, али је то благо недоступно посетиоцима…
Предложио сам ловцима да од брвана направимо ћуприју на месту званом Пресека, близу извора Студенац. Спреман сам и да проведем намернике клисуром од Шибове воденице до Капилија, где почиње клисура – нуди се Милић Топаловћ (73), ловац из Горњег Трудова.
zlatarinfo.rs
