Фудбалски клубови АЕК из Атине и Партизан 7. априла славе успомену на једно од историјских достигнућа клубова, које превазилази спортске оквире.
Наиме, у пролеће 1999. године, АЕК је одиграо пријатељску утакмицу против црно-белих у Београду на Благовести 7. априла, током НАТО бомбардовања, које је почело 24. марта 1999. године.
Главни покретач ове иницијативе био је Димитрис Мелисанидис власник АЕК-а, а уз сагласност фудбалског сектора и, посебно, капитена тима, Демиса Николаидиса, на основу којих је грчки клуб донео историјску одлуку.
АЕК није дошао сам, а није дошао ни празних руку
Један од учесника тог меча је био и Бранко Миловановић, једини Србин у том тренутку у АЕК-у. За Мондо је испричао како је све изгледало.
„У једном моменту председник АЕК-а Димитрис Мерсанидис је дошао у свлачионицу и рекао да жели да помогне српском народу. Ми смо тад први пут отишли у амбасаду Србије у Атини. Направили смо причу и покушали смо да организујемо утакмицу у Србији. Пошто су АЕК-ови навијачи у том тренутку били у веома добрим односима са навијачима Партизана дошли смо на идеју да играмо пријатељску утакмицу са црно-белима. Онда се то подигло на много виши ниво, дошло је до председника…“, наставља некадашњи фудбалер ОФК Београда, Војводине и Милиционара, популарни Бели.
Грчки милионер, један од најмоћнијих људи у држави, а и данас председник АЕК-а Димитрис Мерсанидис је покренуо причу, али није било лако дочепати се Србије у том моменту док свуда падају бомбе. По војсци, али и по мостовима, болницама, па и фудбалским теренима!
„Између држава се направио договор да ми дођемо на пријатељску утакмицу тако што ћемо летети из Атине за Будимпешту, па ћемо из Будимпеште аутобусом доћи у Београд“, објашњава МИловановић за МОНДО и наставља: „Наши навијачи су путовали аутобусом из Атине преко Мађарске, наша водећа група „Оригинал 21″ је дошла аутобусима. То је било организовано и једини прави одговорни за то све је председник Мерсанидис јер он је човек који много воли Србију и наш народ. Ја сам имао ту срећу да у том тренутку играм у АЕК-у, а и сви знају који ме познају какав сам ја што се тиче тог националног питања, увек био и за Србију и за све. То се по пореклу зна!“, приче некадашњи фудбалер из Осечине.
Миловановић истиче да АЕК није дошао сам, а није дошао ни празних руку.
„Са нама је био пун авион! Путовао је патријарх, свештеници, знам да смо тада донели велику помоћ. Имали смо пријем код Слободана Милошевића, био је и Милан Милутиновић, а на утакмици су били Милутиновић и Мирко Марјановић. Ми смо тад између та два аутобуса морали да поделимо новац, сви смо носили по један део да не бисмо имали проблема на мађарској граници. Кад смо дошли на границу са Србијом већ су нас чекали наши људи! Чекали су нас и у Суботици, а ја се највише сећам Новог Сада! На улици, на аутопуту су нас сачекали са пројом и сољу, многи грчки играчи нису могли да верују шта се догађа“, каже за МОНДО легендарни Бели.
„Због те утакмице су гађали мост“
Тадашњи генерални секретар Партизана Жарко Зечевић каже да су били одушевљени пријемом и да су у њихов долазак биле укључене све службе.
„Сви државни органи су били у пуној функцији тога шта се дешава. И онај мост који је после тога био бомбардован на Дунаву на Бешки је вероватно био нека одмазда зато што су они дошли, прешли и дошли овамо“, рекао је Зечевић.
То је био опасан пут, јер су такозване паметне бомбе које су НАТО снаге бацале на територију Србије биле одговорне за многе трагичне грешке.
Атињани су путовали преко Мађарске за Београд и успут су видели све ужасе разореног Новог Сада.
Навијачи АЕК-а су кренули дан пре тима у конвоју од пет аутобуса, а предводио их је Манолис Глезос, грчки партизан, који је пркосно скинуо 1941. године фашистичку заставу са Акропоља.
Меч је и одигран у јеку бомбардовања Србије од стране НАТО снага. Првотимци оба тима су пред 15.000 навијача, док је на снази била ваздушна опасност, истрчали са симболом мете на дресовима уз транспарент са поруком: „НАТО, прекини рат, прекини бомбардовање“.
На трибинама стадиона у Хумској вијориле су се заставе Србије и Грчке, уз повике: ,,Србија, Србија, Грчка, Грчка”…
Меч је завршен резултатом 1:1, а гол за црно-беле постигао је Матеја Кежман, за АЕК Зогулис. Меч је судио Дејан Делевић из Београда са помоћницима Крстивојем Филиповићем и Стеваном Четником.
Навијачке групе се побратимиле
За време меча сирене за узбуну се нису оглашавале, али је утакмица прекинута у 68. минуту, када су се две навијачке групе побратимиле на средини терена. То је био тренутак који је АЕК унео у срца читавог нашег народа.
Након утакмице у ресторану на стадиону приређен је заједнички коктел, а Грци су морали да журе, како би напустили територију Србије пре мрака, док су домаћини морали да се спреме за још једну ноћ бомбардовања.
Поред фудбалера Партизана и АЕК-а током бомбардовања и остали српски спортисти широм Европе су на различите начине учествовали у протесту против бомбардовања.
