Дивна Ђоковић (рођена Радић) рођена је у Ливну 1915. године, а детињство је провела у Сарајеву, где је учила музику: клавир и певање.
Након што је матурирала, постала је слушалац Глумачке школе Народног позоришта у Београду, театра на чијој позорници је заиграла већ 1935. године, тумачећи Хедвигу у Ибзеновом комаду „Дивља патка“, као алтернација прослављене глумице Љубинке Бобић.
Први успеси и позоришни деби
Позоришни критичари су још тада хвалили природност Дивне Ђоковић, као и њену зрелу и лепу дикцију. За младу, двадесетогодишњу глумицу, ово је био више него сјајан деби: наступала је равноправно са најугледнијим члановима београдског Народног позоришта: Маријом Тобарском, Александром Златковићем и Франом Новаковићем.
Бечке студије и међународно признање
Недуго потом, Дивна Ђоковић освојила је стипендију краљице Марије, што јој је омогућило да своје школовање настави у Бечу, на Државној музичкој академији и Академији позоришне уметности. Из Беча се вратила 1938. године, и то са две дипломе: дипломом оперског певања и дипломом Мајсторске школе за драмску уметност.
На испитним представама бечке Академије наступила је као Микаела у опери „Кармен“ Жоржа Бизеа, као Зибел у „Фаусту“ Шарла Гуноа и као Марженка у „Проданој невести“ Бедржиха Сметане.
Кристално чиста интонација, лепота сопрана и глумачка сигурност донели су Дивни Ђоковић и победу на Међународном конкурсу певача у Бечу, 1938. године.
Оперска каријера у Народном позоришту
По повратку са студија у Бечу, Дивна Ђоковић ангажована је као чланица Опере Народног позоришта у Београду. Ређају се улоге у „Фаусту“ (Зибел), „Фигаровој женидби“ (Керубин), у Глуковом „Орфеју“ (Амор), у опери „Четири грубијана“ Ермана Волф-Ферарија (Лучијета) и другим остварењима.
Драмска сцена и животна улога Коштане
Међутим, Дивна Ђоковић је паралелно неговала и своју драмску каријеру, најпре прихватајући улогу Зине у комаду „Директор Чампа“ Јоже Крањца (режија: Бојан Ступица), а затим и тумачећи Коштану у истоименом позоришном комаду с певањем (1939).
Управо ће Коштана бити њена животна улога, коју ће интерпретирати готово три деценије на сцени Народног позоришта у Београду. Ова рола донела јој је ласкава признања критике и одушевљене аплаузе многобројних гледалаца, поставши заштитни знак њене уметничке каријере.
Богатство репертоара и глумачке трансформације
У својој богатој глумачкој каријери, која је трајала пуне три и по деценије, ова велика глумица остварила је преко 50 улога: од Шекспира до Молијера, Ибзена, Достојевског, Порто-Риша, Монтерлана, Вајлда и Толстоја. Посебно је била успешна у представама домаћих класичних и савремених писаца, међу којима је био и њен супруг, Милан Ђоковић.
Наступала је у Стеријиним комедијама као Анчица у „Покондиреној тикви“ и Јелица у „Лажи и паралажи“, била је Савета у Трифковићевој „Избирачици“ и Љубица у „Ђиду“ Јанка Веселиновића.
Играла је Зону и Васку у Сремчевој „Зони Замфировој“, а позоришна публика памти је и по модерним интерпретацијама Јелене у „Раскрсници“ Милана Ђоковића и сестре Анђелике у „Господи Глембајевима“ Мирослава Крлеже.
Руски, француски и енглески репертоар
У руском репертоару истакла се у драматизацијама дела Достојевског — као Нина Александровна у „Идиоту“ и Прасковија Дроздов у „Злим духовима“, као и у Толстојевим драмама: Грофица у „Ани Карењиној“, Маша и госпођа Карењин у „Живом лешу“.
У француским и енглеским конверзационим делима до изражаја је дошла њена изузетна дикција, посебно у „Лепези леди Виндермир“ Оскара Вајлда, где је тумачила насловну улогу, као и у Пижоовој комедији „Срећни дани“, у којој је играла Франсину.
Рецитали и рад са народном поезијом
Дивна Ђоковић је посебну пажњу поклањала рецитовању. У групи са глумицом Миром Бобић и пијанисткињом Олгом Попов изводила је више од двадесет поетско-музичких рецитала.
Интерпретирајући искључиво народну поезију и поезију домаћих песника, уметнице су одржале више од хиљаду концерата у земљи и иностранству (САД, Велика Британија, Канада, Аустрија, Бугарска, Румунија и друге земље).
Педагошки рад и публицистика
Своје богато искуство у области сценског говора и интерпретације, Дивна Ђоковић је систематизовала у приручнику „Основи рецитовања за аматере“.
Била је и истакнути интерпретатор народних песама у програмима Радио Београда, а њен глас остао је трајно забележен у музичким архивама ове медијске куће.
Рад са младим уметницима
Дивна Ђоковић је свој таленат и знање несебично преносила будућим генерацијама: предавала је Поставку гласа и дикцију на Одсеку глуме Музичке академије у Београду, у Студију Народног позоришта, као и на Академији за позоришну уметност и Академији уметности у Београду.
Последње године и наслеђе
Оперска дива и глумица Дивна Ђоковић преминула је 2005. године у Београду, у 90. години живота. Иза себе је оставила трајно уметничко наслеђе и дубок траг у историји српског позоришта и опере.
