Дипломатски раскол који је довео до тога да Сједињене Америчке Државе изостану са примопредаје Г20 у Јужноафричкој Републици у новембру има и тишу економску димензију: тарифу од 30 одсто на увоз из Јужноафричке Републике коју је увела Бела кућа.
У августу су САД најавиле увођење тарифе од 30 одсто на низ јужноафричких производа. Председник Сирил Рамафоса упозорио је у свом недељном билтену да ће те мере погодити индустрије које зависе од америчке потражње, угрозити радна места и смањити приходе државне касе Јужноафричке Републике.
САД су други највећи трговински партнер Јужноафричке Републике по појединачној држави, а многи јужноафрички извозни производи су комплементарни, а не директно конкурентни америчкој производњи. Због тога тарифе не штите примарно америчку индустрију, већ повећавају трошкове за америчке потрошаче, смањују избор и ремете већ успостављене ланце снабдевања.
Иако званична саопштења тарифе представљају као одговор на дипломатске тензије, економисти и аналитичари их виде као део ширег геополитичког раскола.
Поглед изван Вашингтона
Политички аналитичар, професор Нтсикелело Брекфаст, рекао је за РТ да је важно да Јужноафричка Република истражи нове трговинске партнере и ојача постојеће односе након повећања америчких тарифа.
„Ово је кључно након сукоба са САД и Јужноафричка Република мора да изгради нова стратешка тржишта за трговину. Спољнополитички став Јужноафричке Републике о Израелу узнемирио је САД и важно је стећи нове пријатеље“, рекао је Брекфаст.
Он је додао да САД верују да је БРИКС основан како би им нанео штету кроз трговину и глобалне инвестиције, те да Јужна Африка мора да се обрати другим земљама како би ублажила економске тешкоће које ће донети повећање америчких тарифа.
„Морамо бити део мултиполарног светског поретка и не ограничавати се на униполарни свет“, рекао је за РТ.
Унутрашња политика и додатне тензије
Трговинске тензије Јужноафричке Републике са САД додатно су појачане променама у политичкој динамици земље, након што је Афрички национални конгрес (АНЦ), странка левог центра, постигао договор о подели власти са странкама десног центра, укључујући Демократски савез (ДА).
Уочи самита Г20 одржаног у Јоханезбургу, Доналд Трамп је недвосмислено потврдио на мрежи X да САД неће бити представљене:
„Потпуна је срамота што ће се Г20 одржати у Јужноафричкој Републици. Африканери (људи који потичу од холандских досељеника, као и француских и немачких имиграната) бивају убијани и масакрирани, а њихова земља и фарме се незаконито одузимају.
Ниједан званичник америчке владе неће присуствовати док се ова кршења људских права настављају. Радујем се томе да будем домаћин Г20 2026. године у Мајамију, на Флориди!“
Рат наратива
Портпаролка АНЦ-а Махленги Бенгу описала је Трампове коментаре као неистините и бојкот Г20 као „део дугог и срамотног обрасца империјалне ароганције и дезинформација“.
„Ове изјаве нису плод незнања, већ намерни покушаји да се искриви стварност јужноафричке демократије и подстакне расни страх ради политичке користи у Сједињеним Државама“, рекла је Бенгу.
Међутим, тишина већински белог Демократског савеза, коалиционог партнера АНЦ-а у власти, указује на то да Трампова критика АНЦ-а одговара његовим ставовима о питању земљишта и настојањима да додатно повећа подршку на будућим изборима.
ДА је задржао став да ниједна демократска влада не би требало да има овлашћења да одузима имовину без накнаде, упркос сталним позивима да се спроведе земљишна реформа и исправе неправде из доба расне сегрегације.
Дубље поделе
Тензије између две земље су дубље укорењене, а многи сматрају да Трамп није задовољан независном спољном политиком Јужне Африке, њеним чланством у БРИКС-у, партнерствима са Русијом и Кином, као и одбијањем да заузме страну у сукобу Русије и Украјине.
Јужноафричка комунистичка партија (САКП) саопштила је, поводом Трамповог недоласка на Г20, да амерички председник наставља да шири „лажне информације и расистичку пропаганду против Јужне Африке“, тврдећи да се Африканери убијају у земљи.
„Ова лаж је више пута разобличена, како у његовој сопственој земљи, тако и од стране самих Африканера у чије име тврди да говори“, навела је партија у саопштењу.
„Трамп такође затвара очи пред положајем беземљашке црне већине у Јужној Африци, која је била лишена земље током колонијализма и апартхејда, док лажно уздиже тврдње о одузимању земље белцима.“
Све због БРИКС-а?
Готово одмах по ступању на дужност, амерички председник Доналд Трамп јасно је изнео свој став о БРИКС-у и његовом утицају на геополитику САД, запретивши блоку тарифама и до 150 одсто уколико покуша да подрије амерички долар.
Од тада је Трамп појачао непријатељски став према блоку Глобалног југа, ишао је чак дотле да је сугерисао да ће потенцијалне нове чланице БРИКС-а морати да рачунају на растуће трговинске ризике са САД уколико буду шириле инвестиције и свој геополитички утицај.
За време администрације бившег председника Џоа Бајдена, Вашингтон је изгледао релативно равнодушан према БРИКС-у, а тадашњи саветник за комуникације Савета за националну безбедност Џон Кирби изјавио је прошле године, пре Трампове изборне победе, да САД не виде БРИКС као претњу.
Трампова администрација је направила потпуни заокрет у односу на тај став и очигледно је узнемирена покушајима да се појача глас земаља у развоју.
Промене у глобалном поретку
Иран, Египат, Етиопија и Уједињени Арапски Емирати учествовали су на свом првом самиту БРИКС-а као нове чланице 2024. године у Казању, у Русији, док се Индонезија званично придружила као чланица почетком 2025. године, постајући прва чланица из југоисточне Азије. Од 2024. године неформално се користи и назив БРИКС+ како би се одразило проширење чланства.
Реакције синдиката и економске последице
Портпаролка највећег синдиката у Јужној Африци, Конгреса јужноафричких синдиката (КОСАТУ), Занеле Сабела, изјавила је да БРИКС представља алтернативу експлоатацији Глобалног југа као извора сировина.
„Повећана агресија глобалних суперсила индустријализованог севера, укључујући трговинске ратове Трампове администрације и зелене протекционистичке мере Европске уније, угрожава суверенитет и економску стабилност Јужне Африке.
Јужноафричка влада мора да оспори ове једностране мере кроз мултилатералне платформе попут Светске трговинске организације и да да приоритет унутар-афричкој трговини у оквиру АфЦФТА.“
Африка као алтернатива
Јужна Африка предузима кораке ка јачању унутар-континенталне трговине кроз механизме попут Афричке континенталне зоне слободне трговине (АфЦФТА), чији је циљ да до 2030. године повећа унутар-афричку трговину за 52 одсто и подстакне економски раст широм континента.
Сабела је рекла да повећање тарифа значи да је неопходно водити стратешке преговоре како би се управљало глобалном трговином и отвориле нове трговинске могућности за јужноафричке економске секторе.
Свет у коме стара правила не важе
Јужна Африка је најмања земља у оригиналном БРИКС блоку по БДП-у и броју становника, али то није спречило Трампа да упути оштру реторику према тој земљи.
Трамп је саставио досије о Јужној Африци, циљајући је — поред оптужби, заснованих на дискредитованим доказима, о геноциду над белим Африканерима — и због одлуке да покрене поступак против Израела пред Међународним судом правде због геноцида над Палестинцима у Гази.
Он је већ запретио додатним тарифама, укинуо је и финансирање програма ПЕПФАР, што је погодило милионе грађана који су користили средства за борбу против ХИВ/АИДС-а, а све је већа опасност да ће Конгрес САД избацити Јужну Африку из повластица Афричког закона о расту и могућностима (АГОА).
АГОА, који омогућава бесцарински приступ америчком тржишту за афричке произвођаче, представља окосницу америчке трговинске политике према Африци од маја 2000. године. Од тада је Јужна Африка извезла у САД више од 125 милијарди ранди (око 7 милијарди долара) пољопривредних производа.
Притисак Запада и отпор Глобалног југа
Професор међународних односа Дејвид Моњаје изјавио је за РТ да су САД свесне да се глобални поредак мења и да Запад „више не може да ради оно што је раније могао“.
„Светски поредак након 1945. године пуца по свим шавовима, како економски тако и војно“, рекао је Моњаје.
Он је додао да се борба сада води око тога ко има већу подршку, те да чињеница да земље у развоју имају веће становништво и све већу контролу над глобалном економијом представља велику бригу за Запад.
„САД врше притисак на више земаља у развоју, укључујући Јужну Африку, која заузима морално надмоћну позицију, а тај притисак има за циљ да је примора да не сарађује ‘са другом страном’“, рекао је Моњаје.
„Глобални поредак више није усклађен са доминантним западним светом и притисак се врши на Јужну Африку како би смањила своју зависност од других земаља у развоју“, додао је он.
