Када волимо своју децу несебично, када смо окренути својој породици, заједници, то је Христос у нама. Он нас подстиче да будемо стрпљиви, да опроштамо, да подржавамо једни друге. Сетите се тренутка када сте некоме пружили руку помоћи, када сте утешили некога ко је тужан. У тим тренуцима, ви сте били инструмент – Божје љубави. Дишемо Христом, живимо Христом, сав ваздух је пун Духа Светога, Бога, пун Христа! Христос није само наш Творац, него и најбољи пријатељ, другар, брат, Онај који нас најбоље познаје, који нас највише љуби и који нам све најбоље жели. Зато га увек призивајмо, јадајмо му се: ,,Господе, слаб сам, помози! Треба ми ово, оно, треба мојој, Твојој деци, оној што си ми дао, треба им ово, оно…!“
А Господ који све унапред зна и који нам жели више него ми самима себи и од кога је сва љубав, живот и радост, ће помоћи, само да останемо у Љубави Његовој, јер Он јесте Љубав и од Њега, од Његовог Оца у Њему кроз Духа Светог, долази сва Љубав. Када волимо своју децу несебично, када смо окренути својој породици, заједници, то је Христос у нама, то Он воли у нама, заједно са нама, када чинимо добра дела, то их Он чини са нама, када смо креативни, то исто Он чини, дела, са нама.
Када се радујемо, тада се Небо радује са нама. Када смо несебични, вредни, када смо алтруисти, то је Он у нама са својим Оцем и Духом Светим, заједно са нама. Сва Љубав и добродетељ је од Бога! Немојмо сумњати!
Грех, који долази од речи грешка, погрешно је усмерена енергија Божија, љубав Божија, енергија, коју уместо да усмеравамо ка другима, ка ближњима, усмеравамо ка себи, а љубав према себи, окренутост само ка себи, није дефиниција љубави. Зато када смо себични и чинимо дела таме, егоизма и пакости, онда то чинимо заједно са кнезом таме.
Користимо енергије Божије које су нам дате за љубав, користимо их за грех, за егоизам, за саможивост и правимо космичку катаклизму која разара наша бића, душе и ум и цели универзум, јер човек је уистину мали космос, микрокосмос. Зато увек вапимо Христу и иштимо од Њега, живимо са Њим, јер без Њега нам нема живота, дисања и радости.
Сав универзум, сва творевина, живи Њиме и благо нама због тога, јер га имамо. Маран Ата
Иван Миладиновић
